Hrvatska je još jednom dokazala da je ubedljivo najbolja takmičarska ekipa na ovim prostorima, što i ne čudi s obzirom joj je ovo deseto takmičenje ... Apsolutna kontrola utakmice, racionalna igra, sve u svemu, rutinska pobeda ... Pišu se tri boda i to je najvažnije ...
E, sad ono što nije baš funkcionisalo jeste prevelika razdaljina između linija, tako da je opet bilo preskakanja igre. Prvih 15 minuta meča Hrvatska je igrala visoki presing, Nigerijci tada nisu mogli da pređu centar i gol je bukvalno visio u vazduhu. Hrvati su nakon toga popustili sa pritiskom i postali su bezopasniji ...
Drugo, opet nije bilo tog završnog pasa. Hrvati lepo izgrade akciju, dođu nadomak gola i kada treba samo da matiraju protivnika, usledi greška ... Takođe, šansa kakvu je imao Kovačić ne sme da se propušta. Na ovakvim takmičenjima teško se stvaraju stopostotne prilike. Sada Hrvatska nije kažnjena za promašaj, ali na nekoj drugoj bi mogla ...
Ne računajući Modrića, koji je jednostavno genijalac, svi su bili podjednako dobri, izuzev Vrsaljka, previše grešaka u primopredaji lopte. Ipak, Mandžukić je fenomen - bilo ga je bukvalno svuda, neverovatno koristan u odbrani, učestvovao je kod prvog gola i iznudio penal koji je prethodio drugom golu ...
Ako bude odigrala pametno, Hrvatska već protiv Argentine može da obezbedi prolaz u sledeći krug. Nisu oni nikakav bauk, njima već polako ulazi voda u uši, jer su im obe naredne utakmice na "biti ili ne biti". Sa druge strane, Hrvati nemaju toliki imperativ, s obzirom na ova tri boda ...