Čavić: "Pustite me malo da uživam"

Subota, 16. avgust 2008. 16:27

Srebrni srpski olimpijac Milorad Čavić se odmah posle istorijske trke, na blogu svog oficijalnog sajta stišava uzburkane strasti i dovodi uzbuđenje na pravu meru.

Pročitajte i radujte se plivačevom zdravom razumu i sportskom duhu kao i njegovoj velikoj sreći.

Uspeo sam! Osvojio sam medalju! Izvinite što se hvalim, ali sam siguran da ćete mi oprostiti samo ovaj jedan put.

Dozvolite mi da raščistim neke stvari:

Medijske manipulacije i promašene interpretacije: Nikada neće prestati da me začuđuje šta su sve u stanju neki reporteri da izmisle ne bi li imali priču. Ozbiljno. Svako ko me lično poznaje, zna da uvek imam poštovanja za druge. Priznajem da postoji loša krv u odnosima sa jednom osobom na ovom svetu, ali to je to. Nikada ne bih pljuvao svoje suparnike niti ih umanjivao. Svako ko je bio na nekom mom predstavljanju medijima, zna koliko poštovanje gajim za Majkla Felpsa. Lako je provaliti iz koji sve razloga mnogi novinari kupe zrna negativnosti i koriste ih da nahrane svoju maštu. Da li sam ja loš momak? Ne, ni blizu. Nemam kriminalni dosije, nikada nisam pravio probleme u školi, nikada se nisam potukao. Mogu da me mrze zbog protivljenja nekim stranim političkim potezima, ili zbog nekog vremena koje sam postigao, ali ja sam sve, samo ne buntovnik. Opušten sam sa svim svojim takmacima, čak i kada se sretnemo na sekund. Volim da mislim da sam vedar i komunikativan...ne mogu da shvatim koji bi razlog imali da me mrze.

Osvajanje SREBRNE medalje: Potpuno sam srećan i još uvek ne mogu da verujem da sam uspeo to da postignem. Ne šalim se...Težak je gubitak zlata, ali ja sam na sedmom nebu. Čestitam Felpsu i njegovom treneru Bobu Boumanu. Drago mi je da je trka bila zabavna za gledanje svima. A meni je zaista bila zadovoljstvo.

Podnošenje žalbe: Da, svi ste videli, malo mi je falilo da osvojim zlato, a ako mene pitate, sat ne laže. Nisam imao ništa sa podnošenjem žalbe, niti je to uradio moj trener Majk Botom. To je samo još jedan napad na mog trenera koji nikome u plivačkom sportu nije ništa zgrešio, osim što je trenirao strance (neamerikance), i dovodio ih do olimpijskih medalja. Moramo da razumemo da bi se svaki trener žalio ako postoji mogućnost greške, ali moram sve da razočaram, žalbu su podneli iz Olimpijskog komiteta i plivačkog udruženja. Nismo u fazonu "kiselo je grožđe" i nismo "popi**eli"...Ako me pitate, ovo treba prihvatiti i nastaviti dalje. Nema ničega loše izgubiti od najvećeg plivača koji je ikada postojao.

I šta sada? Ljudi, ovo je najveći trenutak u mom životu. Konačno sam postigao ono zbog čega sam tako naporno i dugo radio. Pustite me malo da uživam. Idem nazad u Beograd na godinu dana posle Olimpijade. Vreme je za pauzu i planiranje sledećeg izazova!

Kapa dole, majstore!

(MONDO, slike: zvanični sajt)