Zlatni gen

E. S. R., 1. septembar 2007

Srbi su talentovani za sport! Zvuči kao hvalisanje, ili kao otkrivanje tople vode, ali ono što mi odavno znamo nedavno su otkrili i potvrdili Italijani. Poznavaoci sporta iz „Gazete delo sport“ zasukali su rukave, upalili računare, prekopali arhive i napravili popis medalja u prethodne gotovo dve decenije, kada su u pitanju kolektivni sportovi, i došli do zanimljivog rezultata - Srbi su najuspešnija nacija u kolektivnim sportovima u Evropi!
Novinari „Gazete delo sport“ čestitali su Jugoslaviji, odnosno Srbiji (i Crnoj Gori) na medaljama sa olimpijada, svetskih i evropskih prvenstava u poslednjih 17 godina, a i sami su se zapitali kako je Srbija, uprkos malom broju stanovnika, lošem finansijskom stanju, minimalnoj ili nikakvoj brizi oko talenata, za razliku od Rusije, Italije, Španije, Nemačke... ipak na vrhu. Ako postoji sportski gen, onda ga ljudi koji žive u Srbiji sigurno poseduju i on je toliko jak da decenijama pomaže izlivanju novih odličja.
Da smo zemlja sporta - nije sporno. Jedino je teško ustanoviti kojeg? „Dobro došli u zemlju košarke“ bio je slogan našeg Evropskog prvenstva 2005. godine. Nije to daleko od istine, ali situacija se komplikuje kad se pogleda ko je još terao navijače da jurišaju pod balkon Skupštine grada i dirigovao njihovim osmesima...
Od prve medalje na Evropskom prvenstvu 1963. u Beogradu, pa do danas, igra pod obručima je uvek bila mezimica na ovim prostorima, a kako i ne bi kad su se kroz decenije menjali samo igrači, ne i rezultati. U poslednjoj deceniji prošlog veka, u najtežim trenucima za naciju, najlakše su donosili osmeh navijačima. Kad se sve raspadalo, oni su sastavljali magične nizove - Buenos Ajres 1990. (zlato na SP), Italija 1991. (zlato EP), Atina 1995. (zlato EP), Atlanta 1996. (srebro na OI), Španija 1997. (zlato na EP), pa opet grčka prestonica 1998. (zlato na SP), Francuska 1999. (bronza na EP)...
Uz rame su im vaterpolisti, koji decenijama važe za „ajkule“ gde god se pojave (trostruki uzastopni prvaci Evrope). Odbojkaši su krajem starog i početkom novog milenijuma vratili šampionski sjaj na mreži sa bronzom u Atlanti 1996, srebrom u Holandiji 1997. i Japanu 1998, bronzom u Austriji 1999. i kulminacijom braće Grbića i drugova sa zlatom na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine.
Rukometaši su se, kao i fudbaleri, uspavali poslednjih godina, ali svi se rado sećaju njihovih podviga na olimpijadama. S druge strane, pojedinačni sportovi su uvek „kaskali“ za ekipnim. U njih se manje ulagalo, uvek su bili nepopularniji od „loptanja“, ali to ne znači da nismo imali asove za ponos.
Trenutno je uz nedodirljiv fudbal, najpopularniji upravo jedan individualan sport - tenis. Za samo nekoliko meseci, mladi Beograđani su postali miljenici nacije! Novak Đoković, Jelena Janković, Ana Ivanović, Nenad Zimonjić, Janko Tipsarević i ostali asovi sa reketom, proslavili su ime Srbije širom planete. Iz dana u dan, naša zemlja puni stranice svetskih medija, ali ne zbog politike i rata, već zbog pobeda i osmeha (najčešće) „NAJ trija“: Novak, Jelena i Ana.
Svojim igrama, ali i ponašanjem na i van terena, srpski teniski čarobnjaci su uradili više za ovu zemlju nego svi političari i diplomate zajedno. Novak je osvojio šest ATP titula (dva mastersa), Jelena pet, a Ana četiri VTA turnira. Da sve bude još slađe, NAJ trio je na početku karijera, pa možemo da očekujemo da narednih godina Srbija postane još veća teniska velesila!
- Ekspanzija srpskog tenisa je posledica radioaktivnog bombardovanja iz 1999. godine - izjavio je u šaljivom stilu Janko Tipsarević, koji je baš kao i Ana Ivanović prve teniske korake napravio u praznom bazenu na „11. aprilu“!
Možemo i da se podičimo Jasnom Šekarić, najboljim ženskim strelcem u istoriji ovog sporta! Olivera Jevtić je jedna od najboljih evropskih maratonki, a medaljama nas je obradovao i mladi plivač Milorad Čavić. Ne treba zaboraviti i veslače (Nikola Stojić, Jovan Popović, Ivan Ninković) i kajakaše (Ognjen Filipović, Dragan Zorić, Bora Sibinkić, Milan Đenadić), koji će biti naše uzdanice na Olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu.     


IVAN ĆURKOVIĆ, PREDSEDNIK SOK
TALENAT U KRVI

NISKA uspeha srpskih sportista poslednjih godina najviše godi Ivanu Ćurkoviću, predsedniku našeg Olimpijskog komiteta. Odlične igre i plasman u finale mlade reprezentacije u Holandiji posebno su ga obradovale kao čoveka iz fudbala, nekadašnjeg reprezentativca, kapitena velikog Sent Etjena.
- Samo u poslednja tri meseca ostvareni su sjajni rezultati u košarci, vaterpolu, fudbalu, a najbitnije da nas mladi sportisti sve više oduševljavaju uspesima... Zbog tog niza medalja, koji se proteže na mnogo duži period od desetak godina i koji još traje, nema potrebe da se sećamo sa nostalgijom nekih prošlih vremena - ističe Ivan Ćurković. - To se odnosi i na fudbal, mada je iz mnogih razloga, nažalost, za nas sada realan domet među seniorima plasman na evropsko i svetsko prvenstvo ili u grupu Lige šampiona. Imamo talenat i za individualne sportove, ali izgleda mnogo više želje, koncentracije i otpornosti na napore u timskom duhu.
V. T.


PREDRAG BOJIĆ, GENERALNI DIREKTOR KSS
NEMA OBJAŠNjENjA!

FENOMEN srpske košarke je nepoznanica i za ljude iz srpske kuće košarke u Sazonovoj 89. Predrag Bojić, generalni direktor KSS, priznaje da nema objašnjenja za ovu neobično lepu „pojavu“.
- Zaista nema realnog objašnjenja za uspehe naše košarke na međunarodnoj sceni! Evidentno je da smo nacija koja je talentovana za kolektivne sportove, posebno za košarku. Interesantno je da smo od 1970. godine pa do danas jedinstven slučaj u svetskim okvirima. Ovim fenomenom bave se decenijama i sportski, ali i medicinski stručnjaci i do danas nema precizne definicije našeg uspeha. Jedino je svima jasno da je on više nego očigledan. Uz sve uvažavanje ostalih kolektivnih sportova u Srbiji, ali i uz iskrenu ocenu da je fudbal sport broj 1, onda dajem sebi za pravo da uspehe naših košarkaša u poslednjih 25 godina poredim sa fenomenom fudbala u Brazilu. Kao čovek od košarke, iskreno želim da još dugo budemo tema za razmišljanje i povod za ankete - kaže Predrag Bojić.


NENAD MANOJLOVIĆ, SPORTSKI DIREKTOR VS SRBIJE
VEZANI ZA TIM

VATERPOLISTI su u svetskom vrhu od 1950. godine. Višestruki su olimpijski, svetski i evropski šampioni, a u ovom trenutku su prvaci Starog kontinenta u sve tri kategorije.
- Kroz sport pokazujemo određene potencijale. Mi smo kao nacija manje vezani za tim i kvalitet ponašanja u timu. Taj deo vaspitanja je u obrazovanju i društvu zanemaren i mi u našem sportu imamo i problema zbog toga. Sportisti imaju želju, ambiciju, motiv za ličnu promociju, uspeh.

Motiv za mlade ljude je različit, od finansijskih nagrada do prepoznavanja u društvu.
Za nas je vrlo značajno što su obrazovani ljudi ostali u sportu i u tranziciji nisu dozvolili da padnemo dole, kao u drugim delatnostima. Sport pruža jednu od mogućnosti, kada su svi putevi zakrčeni, a budućnost neizvesna, da se čovek prepozna - ističe Nenad Manojlović, sportski direktor VS Srbije.

RADMILO ARMENULIĆ, LEGENDA SRPSKOG TENISA
NA TALASIMA USPEHA

PROSLAVLjENI teniski stručnjak Radmilo Armenulić, smatra da ekspanzija tenisa u poslednjih nekoliko sezona nije nikakvo veliko iznenađenje.
- U tenisu je situacija takva da se na svakih 15-20 godina rodi jedna ekstra - talentovana generacija.
Armenulić smatra da ovaj talas srpskog tenisa ne smememo da propustimo.
- Sada treba razviti tenis, da se ne desi da naredne dve decenije ponovo budemo u zapećku svetskog „belog sporta“. Mislim da ćemo narednih godina postati još veća sila. Od Đokovića očekujem da možda već u 2008. postane „broj 1“ na svetu, a verujem i da Ana i Jelena mogu do najvišeg plasmana. Ne treba zaboraviti i Nenada Zimonjića, koji je godinama unazad jedan od najboljih dubl-igrača na planeti - ističe Armenulić.


ALEKSANDAR BORIČIĆ, PREDSEDNIK OS SRBIJE
FANTASTIČNI REZULTATI

ODBOJKA je tek raspadom SFRJ eksplodirala na našim prostorima. Muškarci su 2000. osvojili Olimpijske igre, a 2001. Evropu. Devojke su lane stigle do prve svetske medalje - bronzane.
- Kada se uzme u obzir veličina zemlje i iz kog se korpusa crpe talenti, ostvarujemo fantastične rezultate. Naučno je dokazano da spadamo u veoma talentovane sportiste. Ali, ne bi trebalo zanemariti da su rezultati daleko iznad uslova za rad i materijalne podloge. Istina, poslednjih godina dobijamo podršku države, nadu bude i najavljeni zakoni, a i strategija koju priprema Ministarstvo omladine i sporta. To, istina, nije garant uspeha, ali svi moramo da znamo da danas mora mnogo da se ulaže u razvoj mladih sportista. Jer, konkurencija u svetu je sve žešća, tako da je talentima neophodno stvoriti sve preduslove da bi postali ono što od njih očekujemo - naglašava predsednik OSS, potpredsednik svetske i evropske federacije Aleksandar Boričić.


KOŠARKAŠI I FUDBALERI

U 2007. godini posebno su nas obradovali mladi košarkaši i fudbaleri. Divovi pod obručima ove sezone su osvojili sve što je moglo da se osvoji!
Mlada reprezentacija, juniorska, kadetska i reprezentacija igrača do 19 godina, osvojili su četiri zlata na svetskim i evropskim šampionatima!
Kada je „bubamara“ u pitanju, selekcija igrača do 21 godine vratila je nadu navijačima u srpski fudbal. Na tri poslednja šampionata Evrope, naša selekcija se plasirala među četiri najbolje, od čega je osvojila dve srebrne medalje.

ASOVI ZA PAMĆENjE

SRPSKI sport je kroz istoriju mogao da se pohvali velikim sportskim asovima, koji su ostvarili velike rezultate na svetskim i evropskim prvenstvima i Olimpijskim igrama.

TENIS:
Monika Seleš, Slobodan Živojinović, Jelena Dokić...

ATLETIKA:
Vera Nikolić, Ivan Gubijan, Franjo Mihalić, Nenad Stekić, Dragutin Topić, Snežana
Pajkić, Miloš Srejović, Dane Korica...

RVANjE:
Jožef Tertei, Refik Memišević, Momir Petković, Ivan Frgić, Stevan Horvat, Branislav Simić, Branko Martinović...

BOKS:
Slobodan Kačar, Tadija Kačar, Mirko Puzović, Dragan Vujković, Zvonko Vujin...

KAJAK:
Milan Janić (nažalost, njegova kćerka, trostruka olimpijska šampionka Nataša Janić je, zbog našeg nemara, uzela mađarsko državljanstvo).

STONI TENIS:
Ilija Lupulesku, Zoran Kalinić, Milivoje i Aleksandar Karakašević, Vlada Marković, Gordana Perkučin, sestre Silvija i Anamarija Erdelji.

STRELjAŠTVO:
Goran Maksimović, Stevan Pletikosić, Aleksandra Ivošev...

PLIVANjE:
Mirjana Šegrt

OBJAŠNjENjE PROF. DRAGOLjUBA VIŠNjIĆA:
BIOLOŠKI MNOGO JAKI


NAŠI ljudi su još biološki, psihološki i psihofizički sačuvan narod. A, to je neophodno za uspeh u sportu bez obzira na urbani razvoj mladih generacija. Ovako objašnjava poreklo dobrih rezultata koje naši sportisti beleže u svetu Dragoljub Višnjić, profesor teorije i metodike fizičkog vaspitanja na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu.
- Prvi uspeh definitivno leži u biološkom potencijalu - priča prof. Višnjić. - Ne treba zanemariti i to da u odnosu na druge zemlje mi imamo kritičnu masu koja je talentovana za sport. Mi smo država koja je dug niz godina imala jedan dobar i čvrst sistem fizičkog vaspitanja. Neprekidne selekcije imaju veliki značaj. Tu su razna takmičenja na nivou saveza u košarci, odbojci, rukometu, ali i u većini drugih kolektivnih sportova. Sasvim je sigurno da veliki broje dece učestvuje u njima.
Ipak, kako ističe naš sagovornik kod individualnih sportova je sasvim druga priča.
- Kod pojedinačnih sportova socijalna dimenzija igra značajnu ulogu - kaže prof. Višnjić. - Talentovani pojedinci moraju da imaju odgovarajuću materijalnu podršku - roditelja, sponzora. Tipičan primer za to je tenis, koji spada u elitne sportove.
I dok sada u našoj zemlji vlada prava pomama za tenisom, postavlja se pitanje ko više žudi za reketom - roditelji ili deca.
- Postoji prisutnost roditelja, da su ponekad oni više zainteresovani za sport od same dece - priča prof. Višnjić. - Nekada su ti razlozi pozitivni, jer oni tada žele da usmere decu na zdrav način života, na pozitivne stvari i da ih sklone sa ulice. Ipak, nekada roditelji žele da iskoriste talenat za porodičnu dobit.
Da je sport jedina mogućnost da zemlja izađe u svet, pokazali su naši mnogi reprezentativci za vreme ratova i sankcija.
- Nažalost, koliko kod da je neki sport popularan, danas je sve teže pronaći vrhunske sportiste. Sve je manje onih koji su spremni da se žrtvuju za sport. Zbog toga je i veća motivacija za kolektivne sportove nego za pojedinačne. Oni su dobar izvor prihoda, a, recimo, lakše je postati dobar vaterpolista nego vrhunski plivač.