U stranom pasošu pare i gnev

Arpad Šterbik je najbolji golman sveta i uskoro će postati državljanin Španije, za čiju će rukometnu reprezentaciju braniti sledeće godine na Olimpijskim igrama. Tako, umesto da se Srbija diči golmanom deluks kategorije, koji je nekada bio stub državnog tima Jugoslavije i kasnije SCG, sada će to raditi Španci. I Mađari imaju razloga za zadovoljstvo, nedavno je Nenad Puljezević, takođe bivši čuvar mreže Jugoslavije, postao njihov državljanin i na proteklom Svetskom šampionatu u Nemačkoj bio je jedan od uzdanica severnih suseda.

Zašto se sportisti odlučuju na transfere iz jedne u drugu reprezentaciju ili za uzimanje duplog pasoša, postoji više razloga: neadekvatan tretman rukovodećih sportskih organa, bez finansijske koristi, mutne radnje tipa „tri za tri“, slabe ili nikakve šampionske ambicije, ograničen broj igrača van Evropske unije... A ovako je Arpad Šterbik (inače vlasnik i mađarskog pasoša) objasnio svoj postupak.

- Posle dugog razmišljanja odlučio sam da prihvatim ponudu Španskog rukometnog saveza i na leto ću postati njihov državljanin. Srbija u poslednje vreme samo na sport može biti ponosna, ali je sve više problema i u toj oblasti. Ne samo u rukometu, nego i u ostalim sportskim disciplinama. U mnogim nacionalnim sportskim savezima su ljudi koji nisu pravi sportski radnici i koji žele od sporta samo ličnu korist - rekao je Šterbik.

Puljezević je bio ogorčen radom našeg rukometnog saveza, čekao je da ga neko pozove pod zastavu, ali to u novijoj prošlosti nije doživeo, pa je rešio da ponovo okuša reprezentativnu sreću u Mađarskoj, koja mu je i uspela.

Za razliku od dvojice golmana, teniseri su dosledni srpskoj trobojci i ne žele da je menjaju za tuđinsku. A da su mogli da je uzmu, jesu, i to „milion puta do sada“. Novak Đoković ne igra ni na jednom turniru u svetu a da ga neko ne upita kada će uzeti britansko državljanstvo, o čemu se u teniskom svetu priča bezmalo deset meseci. Upravo Noletov otac Srđan Đoković u ranijoj izjavi za „Blic“ rekao je zašto ostaju verni srpskom pasošu i pored problema sa vizama.

- Mi smo i ranije imali raznih ponuda, ali nijednu nismo prihvatili jer volimo svoju zemlju. Imamo katastrofalan marketing u svetu, kada kažeš da si Srbin, smatraju te bukvalno - neandertalcem. Nisu bezveze vrhunski sportisti proglašeni najboljim ambasadorima Srbije, ali za to u državnom vrhu niko nema sluha. U inostranstvu iz tog razloga misle da ćemo se prodati za hleb i mleko. A što bismo, sve to imamo i ovde. Zar moj sin nije pokazao koliko voli svoju zastavu? Sećate se kako ju je ponosno nosio posle pobede nad Velikom Britanijom u Dejvis kupu - rekao je Đoković stariji.

Sličan problem imala je Ana Ivanović pre dve i po godine, ona nije tražila švajcarski pasoš, ali su joj ga, kako su objavili mediji u Cirihu, svesrdno nudili.

- Jednostavno, to nije tačno. Niti smo tražili, niti je nama neko nudio švajcarski pasoš. Nekoliko igračica su, ne znam iz kojih razloga, verovatno zbog ljubomore, izmislile priču da Ana već šest meseci ima švajcarsko državljanstvo i taj trač kruži teniskim vodama - rekao je tada Miroslav Ivanović, Anin otac, koja, naravno, i dalje igra za Srbiju.

Najbolju našu atletičarku Oliveru Jevtić Italijani pokušavaju da preotmu, ali ona godinama odoleva basnoslovnim ponudama i verna je svom Užicu i Zlatiboru.

Košarkaši su imali izleta, Predrag Stojaković, Milan Gurović i Marko Jarić kao klinci su otišli u Grčku, uzeli su njihov pasoš, ali i pored helenskih imena igrali (igraće) su za srpski nacionalni tim.

Zanimljiv tekst iz Blica