Uputio bih jednu kritiku nekolicini forumaša koji su lupali minuse i vređali one diskutante koji su samo tvrdili ono što se desilo toliko puta ranije. Koliko pratim ovaj forum, osim par izuzetaka, ovde se javljaju dobronamerni Srbi koji nemaju nameru da potcenjuju ili vređaju, već samo da iznesu svoj stav, koji naravno može biti i navijački obojen, pa i pristrasan. Ali to je njihovo pravo, zato i postoje diskusije na internetu ...
Kao prvo, ipak su danas neki Hrvati izazvali ovacije u Srbiji. I to u centru Beograda! Naime, TBF je večeras imao sjajan nastup! Bio sam na koncertu, a pre toga sam imao neka posla, tako da nisam ni pratio utakmicu, osim rezultat preko mobilnog telefona. Nešto mi se nije dalo, a i znao sam da će biti ovakav rezultat.
Vi, Hrvati ste mi ipak malo čudni. Ovde silno kukate i psujete, pa se zato odlučite - da li je za vas sport više od igre ili razonoda! Ako je samo razonoda, šta se toliko nervirate zbog jednog poraza?! Uostalom, dolaze Olimpijske igre, možda ćete imati šansu za revanš, ali sada na neutralnom terenu ... I mene ste ubeđivali da posle ove generacije dolaze još bolji rukometaši. Prema tome, nema brige ...
A ako je za vas sport mnogo važniji, onda vaši sportisti ne bi trebalo da se ponašaju kao balerine, već da budu napaljeni kao ranih devedesetih. Ili da budu napaljeni kao naši sportisti, kao naš narod, kao naši mediji. Kao ilustraciju, navešću vam naslov iz današnjeg beogradskog sportskog dnevnika - na naslovnoj strani je velikim slovima pisalo "Rat za finale", koji je aludirao na jučerašnje mečeve Đokovića, vaterpolista i rukometaša.
Danas Đoković posle meča javno poziva narod da podrži vaterpoliste i rukometaše. Filipović posle ulaska vaterpolista u finale, javno želi sreću rukometašima. To je nacionalna homogenost, to je kolektivni duh, to opšti patriotski osećaj zajedništva ... Nigde traga surenjivosti, zlobe ...
Sinoćnji poraz posmatrajte sa vedrije strane jer ste usrećili srpski narod. Kada sam pre ponoći izašao sa koncerta, gradom su još uvek kružili automobili sa zastavama. Niko ne može više da nas usreći nego što vi možete! Na trenutak smo zaboravili da je prosečna plata nešto preko 300 evra, da je skoro 30 odsto nezaposlenih, da su upravo danas javili da su se Amerikanci zbog ekonomske krize povukli iz smederevske železare koja je hranila čitav jedan grad ...
I još jedna pozitivna stvar - dobili ste Kopljara. Goluža je igrao sa svim igraćima, stvorio je "široku" klupu, što je dobra stvar u turnirskom takmičenju, dobro će vam doći u Londonu ... Razbili ste i prokletstvo zvano "Francuska". Još ako osvojite bronzanu, sve to zajedno i nije tako sivo ...
A mi? Mi imamo volju, imamo ono među preponama, postavljamo sebi uvek najviše ciljeve, pa ako uspemo, uspemo, ako ne - nikom ništa! Barem smo se borili i dali sve od sebe ... I zato su naši rukometaši priželjkivali Hrvate u polufinalu jer su veoma dobro znali, na osnovu ranijih susreta Srba i Hrvata, da ste vi ti koji tu tenziju ne umete da transformišete u motivaciju koja vas neće blokirati već omogućiti vam da pružite i 120 odsto mogućnosti ... U međusobnim susretima vi uvek morate da budete puno bolji da bi nas pobedili. I to tesno. U svakom drugom slučaju, mi pobeđujemo ...
I molim bez pominjanja Kostelića! Tako ste nekada pominjali tenisere, pa su se pojavili Đoković, Tipsarević, Zimonjić, Ana, Jelena ... Ako se budete prečesto pozivali na Kosteliće, cenim da ćemo, kako smo ludi, iznedriti nekog Srbendu skijaša koji će dostići, prestići i potući sve rekorde Ivice i Janice ...
Hvala svima koji ovaj tekst budu pročitali bez predrasuda ... Utoliko pre, što i dalje mislim da je vaš tim daleko kvalitetniji od našeg. Kada igrate onako kako umete, naši rukometaši u poređenju sa vama liče na drvoseče. Ali zato te drvoseče imaju ... znate već šta ...
Pozdrav svima, svako dobro i poslušajte savet proslavljenog košarkaša Moke Slavnića: "Sve je ipak to samo igra!"