gledavši te zadnje predstave naših u ekipnim sportovima, se nekako nikako ne mogu oteti dojmu da mi guštamo u nekom minimalizmu. Npr. na OI neko od rukometaša nakon grupne faze izjavi da sad kad su stigli u četvrtfinale, da je minimalni cilj ostvaren. Vaterpolisti kao da se nisu pojavili na finalu, srebro je super, protiv Srba u košarci u ko-situaciji, neki nisu imali taj dodatni impuls da idu korak dalje, jer im je kao „plasman na OI velika stvar". Šta nije netočno, samo pitaj Saru Kolak šta bi ona rekla za takvo mišljenje.