Dobra tekma jučer u Dubravi, puno ljudi, nabrijana atmosfera, dobro suđenje, i na kraju zaslužena pobjeda domaćina.

Iako se oko Dubrave iz nekog razloga stvorio neki hype kako su strašno pojačani i nekakvi veliki favoriti mi smo znali da možemo igrati s njima i vjerovali smo da ih možemo dobiti, usprkos tome što smo prije tekme ostali bez našeg prvog obrambenog igrača Glumca koji zbog bolesti nije bio u sastavu, a Vozabovi papiri iz Francuske putuju koda je igrao u indonezijskoj prašumi tak da nismo mogli računati ni na njega (iako smo se nadali do zadnjeg trena).

Na kraju nas dobili slično ko i u Kupu pred par mjeseci, 50 minuta egal i gol za gol, i onda u završnici jednostavno odigraju pametnije, smirenije, mi napravimo par gluposti i ode tekma. U prvom poluvremenu dok smo igrali dobro u napadu i dok smo se mogli odvojiti, u obrani nismo mogli ništa zaustaviti (falio nam je i doprinos Janeša i njegovih standardnih 10-ak obrana po poluvremenu). U drugom kad je Mudrinjak stao na gol i povezao par obrana počeli smo brljati u napadu i poraz je bio neminovan. Samo u zadnjih 10 minuta smo fulali 3 penala, a tak nemreš dobit egal završnicu. Na kraju ovih 5 razlike zvuči previše s obzirom na tijek utakmice no to i nije toliko važno.

Nema veze, spoznaja da možemo igrati egal u gostima kod jedne od najboljih momčadi lige ono je što ćemo pamtiti iz ove utakmice, a ostalo zaboravljamo i okrećemo se Splitu.

Čestitke Dubravi na pobjedi, a svima vama pozdrav iz Ivanića!