Evo malo iz ekspertskog ugla!
Pratio sam i ranija rukometna takmičenja i moji zaključci su:
1) Hrvatska i Francuska su trenutno daleko najjače reprezentacije u svetu. Nešto kao Federer i Nadal u tenisu!
2) Hrvati igraju najlepši rukomet. U napadu, brz protok lopte, improvizacija, vic, šutevi sa svih strana, a u odbrani su izuzetno pokretljivi, čvrsti, ali ne i grubi. U devet mečeva su igrali rukomet za uživanje, samo su omanuli protiv Francuza, ali ne zato što nisu hteli, već im protivnik nije dozvolio da nametnu svoju igru. Bez obzira na sve priče, Francuska je zasluženo osvojila zlato, irgaju savršenu odbranu, na ivici (neki kažu i preko ivice) faula!
3) Ono što me je prijatno iznenadilo u igri Hrvatske je raznovrsnost i veći fond igrača. Nekada se sve svodilo na bekove Balića, Lackovića i Metličića. Kada oni nisu igrali, obavezno je nastupao raspad sistema, a sada sam često dolazio do zaključka da Hrvatska čak i bolje igra bez njih, jer oni mnogo "carine" loptu.
Nekada su vam krila, osim Džombe, samo statirala na terenu, ali sada to više nije slučaj. Červar sada mnogo više menja, igra svih 12-14 igrača i to skoro u istom ritmu i istim kvalitetom.
4) Nije mi jasno zašto Červar nije pozvao još jednog pivota jer je Vori praktično morao da igra ceo turnir?! Nisu mi jasne još njegove koncepcije, nepozivanje nekih igrača, glupi eksperimenti,... Ali mu treba odati priznanje što je rizikovao i gurnuo u vatru mlađe igrače, što je sigurno velika investicija za budućnost. Praktično, Červar je na ovako velikom takmičenju napravio tihu smenu generacija guranjem Duvnjaka i mlađih da preuzmu odgovornost.
5) Uoči šampionata nazvao sam Alilovića saobraćajcem jer nije mogao da zaustavi nijedan šut, međutim, promenio sam mišljenje i smatram da je on jedan od najzaslužnijih za ovaj uspeh. Čupić je po meni genije ravan Patriku Čavaru, Smajlagiću ili Džombi. Duvnjak je odličan, ne samo zbog svog šuta, već više zbog želje da preuzme odgovornost. Vori je na svim prvenstvima standardno fenomenalan.
6) Apsurdno, ali u finalu najviše su zeznuli naiskusniji: Metličić i Balić. Francuzi su svojom odbranom sveli igru Hrvatske na akcije preko bekova i to je za njih već bilo pola pobede. Čim su krila i Vori bili isključeni iz igre, Hrvati više nisu imali onu raznovrsnost u napadu i Omejeru je bilo lakše da brani šuteve! Hrvati su morali da imaju brži protok lopte, da razvlače odbranu Francuza, da utrčavaju iza leđa... Ključni trenuci su se desili početkom drugog dela kada je Hrvatska povela sa 2 razlike i onda dozvolila Francuzima da ekspresno načine seriju 3:0.
7) Sudije nisu uticale na rezultat, rukomet je jednostavno takva igra u kojoj se toleriše "muškija" igra. Činjenica je da su Francuzi lukavi, da prave takve faulove koji su na ivici isključenja i da ne propuštaju šansu da u svakoj prilici udare protivnika, čisto da ga malo demorališu ili izbace iz takta, kao što su to uradili Baliću.
Činjenica je i da tokom čitavog prvenstva niste imali domaćinsko suđenje, samo što ste u ranijim mečevima bili daleko bolji od svojih protivnika pa to nije dolazilo do izražaja.