Malo više objektivnosti i tolerancije za drugačije stavove, pa možda i bude još neke medalje za hrvatski rukomet. Uglavnom se u završnici dogodilo onako kako sam i predviđao na ovom forumu - ne može se sa samo 6-7 igrača isterati ovakvo naporno takmičenje. Desila vam se ista stvar kao i u Sloveniji na prošlom EP i prošle godine u Tunisu - hrvatski igrači su se od umora vukli po terenu u mečevima koji su odlučivali o medaljama i bili topovska hrana svojim protivnicima.
1) Četvrto mesto na EP za aktuelnog olimpijskog i svetskog vicešampiona jeste neuspeh i za to neko mora da odgovara. Neko je ovde spomenuo da je Červar kao Blažević - dobar motivator, ali loš taktičar, i bio bih spreman da se složim sa takvim stavom. Ipak je lakše talentovanim igračima usaditi samopouzdanje (primer Červara ili Blaževića), nego od dobrih ali ne i vrhunskih igrača napraviti moćan kolektiv (primer trenera francuskih rukometaša). I meni su bile pomalo čudne Červarove odluke oko selekcije igrača, upornog forsiranja iste sedmorke, čudnih formacija sa dva pivota ili Vorijem u napadu, pa još na krilu. U stvari, niko sa strane ne zna da li Červar stalno igra sa istim igračima zato što su drugi toliko lošiji, ili jednostavno nema poverenja u te druge.
2) Pratim rukomet još od doba Vujovića, Cvetkovića, Portnera, Isakovića... Rukomet je relativno mlad sport, pojavio se na Olimpijadi tek 1972. godine i ranije su igrači uglavnom bili specijalisti, bili dobri samo u jednom segmentu igre. Po meni, Ivano Balić je najbolji igrač na svetu i, verovatno, najkompletniji rukometaš svih vremena, ali taj kapital niste dovoljno naplatili. Toliko puta na ovom prvenstvu njegovi saigrači nisu razumeli njegove genijalne asistencije, niti je iko od njih pokušao da ga prati i pruži svoj maksimum. Dobar trener bi sa ekstra klasom kakav je Balić i još desetoricom prosečnih igrača sigurno mogao da napravi kolektiv za medalju.
3) Golmani. Šola je dobar golman, ali on brani po intuiciji. Za razliku od njega, Blažičko i Losert brane oslanjajući se na reflekse i zato ništa ne odbrane. Međutim, vrhunski golmani su to što jesu jer se dobro pripreme za utakmicu, što znači da detaljno prouče kako šutiraju najistaknutiji protivnički igrači. Posle se čudite kako to da su se francuski i danski golman tako razbranili protiv Hrvata. Nisu se oni razbranili nego su pametno zaključili da je ključ pobede njihove ekipe da prouče kako šutiraju trojica hrvatskih bekova. Znaju ionako da Hrvatska faktički i igra čitavu utakmicu samo sa tri beka, da svoju igru ne zasniva na krilima i da zaustaviti šuteve Lackovića, Metličića i Balića znači i pobediti Hrvatsku. Šola je mi je delovao kao da uopšte nema pripremu za utakmicu, jer uopšte nije "čitao" šuteve, kao što su to radili danski i francuski golmani.
Naravno, priprema podrazumeva da i bekovi pokušaju da šutiraju onako kako konkretnom golmanu ne odgovara. Sve u svemu, mislim da je Hrvatska kroz čitav šampionat imala relativno lošu pripremu za utakmice i to je opet krivica stručnog štaba na čelu sa Červarom. &nb sp;
4) Gde je bila odbrana 3-2-1?! Hrvatska je na čitavom prvenstvu odigrala jako loše odbranu i samo zahvaljujući odličnom napadačkom izdanju Balića, taj problem je postao evidentan tek od polufinala.
5) Neko ovde spomenu da Vori u svom timu igra samo u odbrani, što se dalo primetiti na prvenstvu. Dok je nastupao za Zagreb, Vori je u reprezentaciji bio veoma efikasan u napadu i trošio je zaista malo lopti. Sada kako da je zaboravio da daje golove. Krila, osim Džombe-ekstra klase, takođe slabiji deo tima. Šprem je zabijao golove dok ga nisu "pročitali". I na primeru Šprema se može izvesti zaključak da je za ovakav turnir potrebna što duža klupa. I Francuzi i Španci imaju "džokere" koji kada uđu u igru, lagano daju golove, jer ih golmani slabo znaju i dok provale kako ovi šutiraju, mreža im bude napunjena.
6) I dalje tvrdim da je meč sa Rusijom bio ključan. Da je Hrvatska dobila taj susret, barem jednu utakmicu u glavnoj fazi takmičenja mogla je da odigra odmarajući svoje glavne vedete za polufinale.
7) Zvuči apsurdno, ali nije dobro što Hrvatska ne igra kvalifikacije za velika takmičenja. Kvakifikacioni mečevi su ipak prilika za mlađe i neafirmisane igrače da se prekale u jednoj zvaničnoj utakmici gde je rezultat jako bitan. Ipak ne možete očekivati od debitanta da na samom prvenstvu u svojoj prvoj zvaničnoj reprezentativnoj utakmici odigra bez greške i sa puno samopouzdanja.
8) Hrvatskoj nužno treba jedan odličan golman, par novih krila i kompletna bekovska linija. Svi ovi igrači ne treba da budu ekstra klase, ali mora da budu spremni da na turniru odigraju barem 15 minuta isto onoliko kvalitetno kao prva postava.
9) I, naravno, da nađete Nikoli Karabatiću hrvatsko poreklo i da ga privolite (čitaj: poklonite mu neko ostvrce u Jadranskom moru i sl.) da zaigra za vas!