ovo su prijedlozi Vlade Štencla za poboljšanja.
Ovdje ima svega,ali sami prosudite što je dobro,tekst je sa Balkan Handballa,pa je na ekavici.

PRIJEDLOZI ZA POBOLJSANJE PRAVILA RUKOMETNE IGRE

A) Predlozi za poboljšanje postojećih pravila rukometne igre:

- Faul u napadu nije dovoljno jasno definisan pravilima igre!

Pravilo 7. 3.

- Cesto se toleriše pravljenja četiri koraka od strane igrača koji se time služe da bi bili brži u kontranapadu (stičući tako nedozvoljenu prednost) a ne sudi im se jer su u pitanju velika rukometna imena ili “ljubimci” publike.

Pravilo 7. 8.

- Igranje nogom (da li igrač pri tome pomera nogu ili stoji) sudi se na žalost na 2-3 različita načina

Pravilo 8. 1.

- Sudije često zaboravljaju da u rukometu (zbog veličine lopte) odbrambeni igrač mora zaustaviti telo napadača a ne loptu (na primer kod “držanja” pivotmena kad se odbrambeni igrač kažnjava iako nema namere da povredi lice, ruku napadača) čime odbranu potpuno ostavljamo bez funkcije

Pravilo 8. 5.

- Grubi faulovi (udaranje u lice i hvatanje ruke) morali bi se kažnjavati crvenim kartonom a trenutno skoro da su poistovećeni sa na primer vučenjem za dres! Ono sto posebno pada u oči je to da što su takmičenja važnija, ovo pravilo se manje primenjuje!

- Svaki pogodak golmana direktno u glavu kazniti crvenim kartonom (bez obzira da li se radi o nameri ili “slučaju”)

Pravilo 13. 2.

- Faulovi se sude bez obzira da li ekipa ima prednost ili ne (seckanje igre), igra se ne prati već se sudi prekid iako ekipa ima bolju šansu – ne dajemo dovoljnu važnost samoj igri i čitav sport gubi

- Prilikom poštovanje prednosti mora se imati na umu da ako faulirani igrač pravi 4 ili više koraka, pravi grešku makar je i fauliran (koraci su koraci bili pod faulom ili na prazno i samo tako imamo pravu prednost u rukometu)!

Rešenje: Ako napadač nakon faula ostane u posedu lopte dozvoliti mu da nastavi igru (nikako ne prekidati igru – prednost je važnija od faula)! Dodatna prednost takvog tumačenja je da osim što je rezultat korektniji i sama igra je dinamičnija te time visoko kvalitetni sportisti pokazuju svoju pravu vrednost u borbi sa odbrambenim igračima i postaju još vredniji za rezultat i za publiku koja treba i traži posebne zvezde – ljubimce.

Pravilo 13. 6.

- Kod prekršaja se bezrazložno traži “tačno”mesto gde je prekršaj napravljen čime se igra dodatno i nepotrebno usporava

(Resenje: Faulirani igrač je “tačka” izvodjenja faula!)

B) Predlozi za poboljšanje pravila u cilju veće atraktivnosti rukometne igre i korektnijeg rezultata:

Pravilo 2. 4.

- Slobodno bacanje (9m.) nakon isteka vremena, kada ekipa u posedu lopte šutira preko svojevrsnog zida sastavljenog od dvometraša – pri čemu je gotovo nemoguće postići gol, “motiviše” odbranu da pravi prekršaj koji ostaje gotovo “nesankcionisan” – resenje bi bilo da ekipa ima jos jedan pas (dodavanje) tj. mogućnost da dva različita igrača upute šut na gol.

Pravilo 4. 4.

- Promenom ovog pravila sprečiti izmene odbrana-napad (eliminisati igrače koji u stvari i ne igraju rukomet vec samo udaraju u odbrani – “grubijani”) rešenje moze biti da je izmena igrača dozvoljena samo kada ekipa ima loptu u posedu.

Pravilo 8.5.

- Za poboljšanje, preciznije sankcionisanje a i pravednost bilo bi možda praktično uvesti dodatnu kaznu od 3 ili 4 minuta za grublje faulove ili još bolja varijanta da se primeni pravilo personalnih faulova (od 1-3 srazmerno intenzitetu faula) a da igrač nakon na primer 10 ličnih faulova izlazi iz igre. Velika prednost toga bilo bi to da je ekipa stalno kompletna – sa 7 igrača u igri (kazna se odnosi na pojedinca koji “kvari” igru a ne i na tim), što recimo izmedju ostalog omogućuje igranje “čovek na čoveka” kao nove atraktivne taktičke varijante!

Pravila 14. 1.  i  16. 3.

- Ako igrač u napadu (pri fer borbi) izbori 7m, to je samo po sebi dovoljna kazna a ne još i dodatnih 2. minuta isključenja jer time praktično onemogućavamo odbrambenom igraču borbu sa fizički robustnijim napadačem – dajemo prednost snazi u odnosu na veštinu!

 Jedan predlog čijim sprovodjenjem rukomet puno dobija:

Pravilo pasivne igre je zaista teško sprovoditi bez slučajne pristranosti i teško je postići jedinstveno mišljenje o njemu a ima vrlo jak uticaj na promenu rezultata i stavlja rukomet u rang primitivnog i nedovoljno definisanog sporta!

Rešenje može biti sadržano u drugačijem bodovanju!

Primer:

- U slučaju nerešenog rezultata ni jedna ne ekipa ne dobija bodove;

- Kod pobede jedne ekipe pobednik dobija 1 bod a poražena ekipa ništa;

- Svakih 5 golova prednosti daje pobedniku dodatni bod na tabeli a ekipa koja izgubi sa više od 5 golova razlike gubi jedan bod od ranije već osvojenih na tabeli!

- Pobedom sa više od 5 golova razlike pobednik dobija 2 boda a ekipa koja je izgubila (sa više od 5 golova) razlike gubi 1 bod od ranije osvojenih bodova i tako dalje – na svakih sledećih 5 golova! (Pobeda sa 10 i više golova razlike dodatnih 2 boda pobedniku odnosno “minus” od 2 boda poraženoj ekipi itd).

Rešenje na prvi pogled izgleda radikalno, ali je prošlo kroz testove i savršeno drži tempo igre te samim tim i ne dolazi do pasivne igre jer je opasnost od gubitka sa 5 golova velika (a ništa manje je velika i želja pobedom od 5 golova doći do “dodatnog” boda), što samim time ne dozvoljava ekipama da “spavaju” u sredini tabele i čini čitavo takmičenje interesantnim do samog kraja.