administrator - 20 January 2009

Intenzitet Svetskog prvenstva, koji podrazumeva igranje dan za dan, ne daje nam puno prostora za isticanje stvari oko terena. Međutim, na gostoprimstvo lokalaca i celokupnu organizaciju grupe "D" u Poreču, ne smemo ostati imuni. Ovde je sve, "prva liga". Hala "Žatika", na čiju cenu se žale Porečani, budući da je krajnji proračun negde oko 15 miliona Eura (podsećanja radi, nova hala u Nišu za koju navija ceo Jug i rukometna Srbija bi koštala oko 7-8 miliona) je prava lepotica. U hali sve funkcioniše besprekorno. Što se novinara tiče, uslovi za rad su odlični. Gužva je konstantna u pressu, budući da Skandinavci uvek imaju veliki broj izveštača sa sobom, ali moramo da napomenemo, da je i naša novinarska kolonija, jedna od najbrojnijih, odmah iza Danske. Za grupu u Poreču je akreditovano oko 120 novinara.

Uopšteno, svi su jako ljubazni i osećamo se kao kod kuće. Volonteri, organizacija, Policija, obezbeđenje, uvek su na raspologanju, spremni da nam izađu u susret. Kršeći sve stereotipe, već na nekoliko mesta smo čuli da meštani u velikom broju navijaju za Srbiju. Tako je i za vreme utakmice sa Danskom, videći kako se nerviramo u novinarskoj loži, grupa Porečana prišla i  rekla nam da su oni "odavde, Hrvati, ali navijaju za Srbiju". Vozač autobusa, koji na svakih sat vremena vozi novinare i navijače od hotela do hale, takođe, veoma iznerviran, govorio je o našem porazu od Danaca, toliko, da smo samo molili Boga da više ne diže ruke od volana. Tako je i sa taksistima, konobarima, kolegama novinarima iz Hrvatske. Iako bi u šali mogli da pomislimo da jedva čekaju da se plasiramo u drugi krug, te da u Poreču, gde se igra President Cup za plasman od 13. do 24. mesta, ostavimo, kojim slučajem, Norvežane, koji su bolje platiše, ovakva pažnja nas dira. Nema šta, ideja Balkan-Handball-a, ovde vuče svoje korene...

A šta reći o gradu. Nije za džabe jedan od najpoznatijih turističkih centara Hrvatske. Sa prelepim centralnim trgom, starim gradom, romantičnim šetalištem kraj mora i što je najbitnije, pitomim ljudima, predstavlja pravi raj za rukometne zaljubljenike. Večeri se uglavnom provode u improvizovanom "šatoru", fan-zoni, gde uz ispijanje piva, koje košta dva Eura (15 kuna), svake večeri gledamo show teško pijanih sredovečnih Norvežana, kojih je ovde na stotine. Ne znamo kako je leti, ali posle ovakvog januara, sva je prilika da će Poreč biti sledeća letnja destinacija. Naša topla preporuka...