Marko Krivokapić je čini mi se 76. godište..znači ima 34 godine...
Od njega je Ilić sigurno bolji, a Rnić je perspektiva,kao i mladi Đorđić (sin golmana PAše Đorđića)koji nije na SP, a sigurno će biti sjajan igrač, osim ako i njemu kao i većini Šapčana ne prorade "bubice u glavi" kao što se već desilo pre nedelju dana kada je odbio da igra za juniorsku reprezentaciju na kvalifikacijama za EP!!! Nadam se da će mu ovaj put Savez "oprostiti" i da će ubuduće da igra za nas, a ne za Nemačku.
Čuturu mlađeg bih i ja voleo da vidim u reprezentaciji.

aj mi ti reci, zasto ne zovu beljanskog?

U lošoj je formi, otkada mu je komšijina krava uganula nogu (zadnju desnu)...pa je još uvek u šoku...

pa gjde se njega sjetio, njega samo jos bliza rodbina nije zaboravila

Ja nikada nisam pratio rukomet kao što je recimo slučaj sa košarkom, fudbalom, pa čak i odbojkom, ali mi nikada neće biti jasno kako je moguće da sa takvim igračima kakve imamo u poslednjih 15 godina nismo napravili značajniji rezultat (ako ne računamo bronze sa ep i sp)...??? Kad se samo setim ekipe sa ep '96.-te: Nedeljko Jovanović, Perunučić, Knežević, Butulija, Škrbić, Beli Stojanović... Sećam se da je taj tim demontirao tada vladajuće svetske prvake Francuze u Beogradu '95.-te, bukvalno smo se poigravali sa njima. I onda "samo" bronza na ep 1996.-te, kada je čuveni komentator Srđan Knežević plakao nakon pobede protiv Hrvata.

U čemu je problem, zasto ličimo na Hrvatsku u košarci, da li je do saveza, trenera....igrače imamo, u čemu je stvar onda...???

jedan od rijetkih igrača koji plazi jezik pri šutu  

Igrače za medalju - nemamo.
Nismo svetski vrh, vec sigurno 7-8 godina....
Nekada smo imali, ali iz raznoraznih okolnosti smo osvojili samo to malo...
Cesto nismo imali ni sreće...kao npr. onaj šut Sudzuma za polufinale SP, kad je pogodio Solu u nogu....ili primljeni gol u poslednjoj sekundi protiv Svedjana na SP 2001 (ili 1999.) kada nismo otisli u finale....
Krivica za to "malo" je podeljena...na prvom mesti su krivi igrači koji su "najkvarljivija rba" i koji su se prvi "pobunili" protv tadasnjeg (naseg najuspesnijeg u istoriji!) selektora Tute Zivkovica....jer je kao on nesto bio kriv za njihove lose igre.
Vodje te pobune su bili Perunicici,Butulija i Aca Knezevic,....Perun i Butulija kasnije dugo nisu ni igrali za reprezentaciju.
Onda je dosao za selektora Pokrajac i "u miru i tisini" osvojio 2 bronze na SP (1999. i 2001.) gde smo stvarno igrali lep rukomet i sve je stimalo u najboljem redu jer tu nisu bili ni Perunicici, ni Butulija....To je bila sjajna generacija Perica,Djordjica, mladog Sterbika,fenomenalnih (tada verovatno najboljih na svetu) Neđe Jovanovića i Škrbića, ludog Žikice Milosavljevića, lukavog Kokira, prejakih Đukanovića i Đurkovića, bombardrea Lisičića, sjajnog Matića, Maksića...
Onda je došao ze selektora, sada pok. Zoran Kurteš i za EP u Portugalu sastavio verovatno najjaču reprezentaciju ikada...vratio se Peruničić, kao i Aco Knežević, sva 3 golmana najbolja na svetu,Škrbić,Jovanović,Žikica,MAtić,Lisičić,...ma fenomalena generacija.
To je valjda jedini put da nija bilo nikakvih problema pred EP, predsednik RSS je tada bio Vučelić i obezbedio im je sve moguće uslove za rad...
I onda umesto da u najgorem slučaju uzmemo bronzu, mi završimo kao 99.-ti jer je Kurteš bez razloga na utakmicama pravio hokejaške izmene, tako da smo velika vodjstva koja smo imali na kraju svodili na pobede od 1-2 razlike.To namse kasnije i osvetilo jer smo na utakmici za 1. mesto u grupi igrali nereseno sa Nemcima i umesto da budemo prvi i da idemo na neokg mnogo slabijeg, mi smo bili drugi (zbog gol razlike) i isli na čini mi se Španiju, koja nas je dobila, a mi se potpuno raspali...
Posle je došao za selektora Vujović i desile su se one utakmice sa Hrvatskom, prvo ona za polufinale SP,a onda i ona o kojoj su se pričale razne priče, da je našima nuđeno nerešeno, jer mi i tako ništa nismo mogli da uradimo, a Hrvatima je to bilo dovoljno....što je kasnije dovelo do odlaska Vujovića

Hvala Deki na detaljnom pojašnjenju! Kakav flashback kada si me podsetio na sva ta dešavanja... Mi zapravo gotovo nikada nismo imali mir u rukometu, uvek su bila neka previranja na nivou savez - igrači, igrači - selektor, igrači - igrači. Nije ni čudo što je toliko bivših ili potencijalnih reprezentativaca vrlo rado prihvatalo pozive drugih saveza. Zaista šteta, jer zbog slabijih rezultata sve manje i manje klinaca trenira rukomet, što će se verovatno i odraziti u nekom budućem periodu.

Današnja reprezentacija ne izgleda tako loše, onako laički gledano, po pozicijama... Slaba tačka su nam krila, mada i kada smo ih imali, nikada nismo igrali na njih, izuzev čuvenih Žikicinih kontri. Ali, gledajući samo pozicione napade, uvek se to zavrsavalo na šutevima bekova, uglavnom neizgrađenim. Doduše, raubovali smo i tandem Škrbić - Nikolić do maksimuma. Ali sve je to bilo nekako jednolično, statično...