Uspavao se i izbegao masakr

Andrej Černi (22) iz Doboja, student na Univerzitetu „Virdžinija tek“ na kome su u ponedeljak ubijena 32 studenta i profesora, na svom životu može da zahvali srećnoj okolnosti. Ovaj mladić se, u momentu kada je student Čo Seung Hui sprovodio svoj krvavi masakr, našao na istom spratu „Noris hola“ žureći na predavanje, jer se uspavao. Upravo to mu je omogućilo da umesto da sedi u učionici u blizini ubice, čuje pucnje na vreme, dok je još bio na stepenicama, i pobegne iz zgrade.
- Stvarno sam imao sreće, čudo je to što se dogodilo. Kad je pucnjava počela, ja sam kasnio na predavanje, tako da pukim slučajem nisam bio na drugom spratu gde je bio ubica. Utrčao sam u zgradu kroz sporedni ulaz. Unutra je vladala potpuna tišina. Dok sam se peo stepeništem, čuo sam pucnje, a zatim studente koji vrište. Brzo sam se okrenuo, shvativši da se događa nešto strašno i izleteo iz zgrade. Nisam se obazirao da li nekog ima oko mene. Ne sećam se o čemu sam razmišljao u tom trenutku, ne sećam se detalja, još ne mogu da poverujem da se to stvarno dogodilo - priča Andrej za „Blic“.
Ispred zgrade zatekao je naoružane policajce koji su urlali na sve da legnu na zemlju. Andrej se, međutim, odmah uputio ka parkingu i odvezao se kući. Tek tamo je saznao kolike su razmere tragedije kojoj je zamalo prisustvovao.
Ovo za njega nije bila prva opasna situacija, budući da je za vreme rata u bivšoj SFRJ, kako kaže, bio u Bosni i „seća se pucnjava i granata“.
- Ovo je prvi put od mog detinjstva da sam se našao u blizini pucnjave. I sad kad se setim kakvu sam sreću imao što sam zakasnio... ne mogu da verujem - kaže student koji je 2000. godine došao u Ameriku i četvrta je godina mašinstva na Univerzitetu „Virdžinija tek“.
U ovoj tragediji poginulo je dvoje njegovih poznanika.
- Tako nešto je neverovatno da se dogodi na kampusu za koji svi misle da je siguran, da neko jednostavno ušeta i pobije 30 ljudi... Meni to i dalje nije realno, ne mogu to da prihvatim - priča Andrej koji se trenutno nalazi kod roditelja u drugom delu SAD.