Samo dvije stvari, čisto iz znatiželje i da čujem argumente sa svih strana:

1. Koji citirani dio sadrži "nesto sto ste vi protivpravno uradili"?

Nisu svi nespremno dočekali crnogorsku nezavisnost

Jočić uoči referenduma uzeo srpsko državljanstvo

Ministar policije Dragan Jočić uzeo je državljanstvo Srbije, tvrde za „Blic“ u njegovoj partiji DSS, ali odbacuju sumnje da je Jočić to uradio pred crnogorski referendum samo da bi ostao na toj funkciji u slučaju otcepljenja Crne Gore.

Naime, Jočić kao crnogorski državljanin ne bi mogao da bude ministar u Srbiji nakon izglasavanja nezavisnosti Crne Gore. U tom slučaju, Jočić bi automatski postao strani državljanin, a po Ustavu Srbije na ministarske funkcije mogu biti birani samo državljani Srbije.

Inače, sam Jočić je svojevremeno tvrdio da je „nezakonito izabran za ministra, jer je crnogorski državljanin“.

Šef BIA Rade Bulatović, kako saznajemo, ranije je postao srpski državljanin. Bulatović je, takođe, bio crnogorski državljanin.

Inače, svi državni službenici koji su birani na te dužnosti, a imaju crnogorsko državljanstvo, moraće da uzmu srpsko državljanstvo ako planiraju da ostanu na tim funkcijama. To je juče za „Blic“ izjavio Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije. On je objasnio da se to pre svega odnosi na ministre, narodne poslanike, sudije i tužioce. Vučetić, međutim, nije naveo rokove do kada bi državni činovnici morali da uzmu državljanstvo Srbije.

- Druga mogućnost jeste da ti državni službenici uzmu dvojno državljanstvo Crne Gore i Srbije ako dve države pokažu interes da sklope takav međudržavni sporazum - rekao je Vučetić, ograđujući se da sve govori u slučaju da konačni rezultati referenduma pokažu da je Crna Gora nezavisna država.

Vučetić je naglasio i da državljani Crne Gore koji žive u Srbiji moraju uzeti srpsko državljanstvo ako žele da steknu izborno pravo i da budu birani na funkcije. Predsednik Ustavnog suda nam je rekao da odavno ima srpsko državljanstvo, ali da se izjašnjava kao Crnogorac.

Još jedan od crnogorskih državljana koji se nalaze na visokoj funkciji Vladimir Božović nije želeo da se izjasni da li je uzeo ili će uzeti srpsko državljanstvo. Generalni inspektor MUP naglasio je za „Blic“ da neće ništa komentarisati dok se ne objave konačni rezultati referenduma u Crnoj Gori.

Skraćena procedura za dobijanje državljanstva

Ako požure, državljani Crne Gore i posle referenduma će moći na jednostavan način da dobiju državljanstvo Srbije. A kada se dve države i formalno raziđu, sva je prilika da će procedura biti komplikovanija jer će Crnogorci u Srbiji zvanično dobiti status stranaca.

Crnogorski građani pre nego što se donesu novi propisi, državljanstvo Srbije i dalje mogu da dobiju u roku od mesec dana do tri meseca, kako kažu u pojedinim beogradskim SUP-ovima.

Po sadašnjem zakonu, jedina dva uslova da državljanin Crne Gore zatraži srpsko državljanstvo jeste da je punoletan i da ima prebivalište na teritoriji Srbije. Zahtev za državljanstvo predajete u matičnom SUP-u. Dokumenta potrebna za zahtev su: lična karta (iz Srbije), uverenje o prebivalištu, izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o sadašnjem državljanstvu ne stariji od šest meseci. Na licu mesta treba da potpišete i izjavu da Srbiju smatrate svojom državom.

U MUP-u Srbije kažu da se poslednjih 20 dana nije značajno povećao broj zahteva za državljanstvo Srbije i da na šalterima u SUP-ovima ne vlada gužva veća od neuobičajene. Ali, podaci govore da je taj broj ipak veći - 2005. u državljanstvo Srbije primljeno je oko 2.000 građana Crne Gore, a u samo prva tri meseca ove godine čak 1.300.

Državljani Crne Gore posle odvajanja u Srbiji će možda imati status stranaca, što znači da će za državljanstvo Srbije morati da traže po proceduri određenoj za strance, a to podrazumeva tri godine neprekidnog prebivališta na teritoriji Srbije, otpust iz svog dotadašnjeg državljanstva, kao i izjavu da se odriče svog dotadašnjeg državljanstva.

Ekipa „Blica“ sa studentima iz Crne Gore u Studentskom gradu

Stranci i ovamo i onamo

Crnogorski akcenat je nekad gotovo bio dominantan u Studentskom gradu, ali juče oko podneva se tamo govorilo tiše. Sve dok se ne dohvate teme, a tema je još uvek referendumska.

I uzalud tražimo odgovor na pitanje šta će biti sa smeštajem, hranom, skidanjem sa budžeta... Svaka diskusije začas sklizne u priču o novoizglasanoj crnogorskoj državi, krv jurne u glavu i iz mladih ljudi progovori politika koja im je otrovala živote.

- Kakav dom i bonovi, to su periferne stvari. Valjda je važniji opstanak srpskog naroda u Crnoj Gori od toga da li ću ja moći ovde da idem u menzu - govori Dragutin Cimbaljević, student šeste godine medicine iz Bijelog Polja.

Kolege koje su bile sa njim bučno odobravaju izjavu i začas se ispred trećeg bloka najvećeg studentskog naselja na Balkanu napravi tribina na otvorenom. Dragan Bulatović iz Mojkovca je već rešio da se u Crnu Goru ne vraća.

- Neću da mi dijete sjutra uči istoriju koju će pisati Jevrem Brković.

I Radoje Mijatović, student rudarstva iz Nikšića, lamentira nad „okaljanim obrazom“ i „istorijom koja će sve zapamtiti“.

Na pomen prozaičnih stvari kao što su plaćanje školarine i smeštaja Ivan Đalić iz Nikšića samo odmahuje rukom.

- Ma, oko toga se ne brinem toliko, koliko me boli srce. Ostali smo bez države. A ovdje će nam biti onako kako odluče ljudi iz Srbije i imaju puno pravo da urade šta god hoće. Dolje nismo poželjni, a verovatno ni ovdje. Ostadosmo bez države, taman tako!

Sa njim se slaže Ivan Đukić, student rudarstva iz Danilovgrada.

- Nismo mi nigdje pristali!

A kako im, eventualno, može biti, odgovor daju njihove kolege iz Srbije. Privučeni galamom „tribini“ se priključuju Radoje Kezović iz Nove Varoši i Danilo Kurkić iz Prijepolja. I gorljivu priču o srpstvu svode na hladni reciprocitet.

- Poštujem odluku Crne Gore da se osamostali, ali pitanje crnogorskih studenata u Srbiji treba rešiti na principu reciprociteta. Koliko ljudi iz Srbije studira tamo, toliko da studira ovde. A interese srpskog naroda u Crnoj Gori ćemo štititi kao što ih štitimo u Americi ili Nemačkoj. To više ne sme da ide na štetu nas većine u Srbiji - jasan je Kezović, dok se njegov komšija iz Prijepolja raduje samostalnoj Srbiji koja bi sad, po njemu, mogla postati i kraljevina. Raspravu koja je nastala teško da bi i magnetofon ispratio, ali je ona jasno pokazala da, ipak, više ništa nije kao što je bilo. Toga je, itekako, svestan i Željko Vuković, student elektrotehnike iz Nikšića. Nakon što je zaključio „da su nam se, izgleda, preci uzalud borili 500 godina protiv Turaka“, rezignirano se vratio na sadašnjost:

- Naša sudbina od nas ne zavisi. Ljudi u Srbiji imaju pravo da nas ucjenjuju, nadamo se da neće!

Čini se da o tome šta će biti ozbiljnije i sa više zabrinutosti razmišljaju studenti iz Crne Gore na nižim godinama studija.

Vladimir sa prava i Nikola sa građevine su na drugoj godini, ne žele da se fotografišu, a preskaču i druge podatke. I jedan i drugi u glas kažu da su glasali za zajedničku državu, ali nemaju mnogo iluzija da će im to biti neka prednost.

- Ono, bilo bi pošteno da nas puste da završimo započete studije, ali to će zavisiti od srpskog Ministarstva prosvete. Teško da će biti kao do sada, ako Vlada Srbije ne bude imala razumijevanja - kažu ovi momci i napominju da drugih problema nemaju.

Zaista, većina stanara Studentskog grada, kažu da referendumska groznica nije napravila neke veće tenzije i da se sve završavalo na zajedljivim šalama.

A vraćajući se u sopstvenu studentsku prošlost i jednogodišnji staž u Studenjaku, setili smo se kako su u ta vremena Crnogorci bili ljudi od „funkcija“: predsednici studentskih organizacija, portiri, pomoćnici upravnika, držali su kantine po blokovima... Izgleda da su, u međuvremenu, demisionirali. Danas portirsku crnogorsku čast brani jedna devojka, Jelena Pejović iz Nikšića, portir u trećem bloku.

 vidim da su se spominjali i varaždinski Srbi,sad moram napomenuti da su ti isti,osobno ih par znam,obukli odore HV