Politièka aktivnost Nemanjina, gotovo kroz ceo njegov ¾ivot, uslovljena je upornom borbom izmeðu Vizantije i Maðarske o prevlast u severnim delovima Balkanskog Poluostrva. Zahvaljujuæi toj borbi, naroèito posle smrti moænog cara Manojla, uspelo je Nemanjinom dr¾avnièkom talentu da Srbiju razvije kao osetnog politièkog èinioca na Balkanskom Poluostrvu i da joj da dr¾avni program meðu srpskim i srodnim slovenskim plemenima za èitav niz vekova. Od Nemanje poèinje prava srpska dr¾ava Srednjega Veka; do njegove pojave mi smo imali samo historiju plemena, lokalne pokrete i liène poku¹aje, ali nismo imali prave dr¾avne misli. On je, kako je to veæ lepo istakao njegov sin, Stevan Prvovenèani, "skupljaè izgubljenih delova svog otaèastva, a i obnovitelj".

Pre Nemanje, dve glavne srpske oblasti, Zeta i Ra¹ka, behu dva jaka i nepomirljiva suparnika. Zeta, kao primorska oblast, bila je pod jakim uticajem stare romanske kulture i sa mnogo elemenata njene etnièke tradicije. Bar, sa katolièkom arhibiskupijom, bio je jedan od glavnih rasadnika te kulture; posle Kotor i Dubrovnik delovahu sa svoje strane. Tu je gotovo iskljuèiv uticaj zapadne crkve. Svi natpisi do kraja XII veka pisani su tamo latinski, kao i mnogo pominjana Dukljanska Hronika. Poznata je èinjenica, da poèetkom XII veka, kad se Nemanja rodio, u unutra¹njosti, blizu Podgorice, nije bilo pravoslavnog sve¹tenika i da je novoroðeni bio kr¹ten po zapadnom obredu. Pored Srba, u Zeti je bio dobar procenat Romana i Arbanasa i uticaj te etnièke me¹avine morao se i politièki oseæati. Prema takvoj Zeti stala je konzervativna, patrijalhalna i rasno mnogo èistija Ra¹ka, u kojoj se èuvao narodni jezik i s njim ostalo narodno nasleðe. U njoj je uticaj istoène crkve, s narodnim slovenskim elementom, bio toliko jak, da je Nemanja, kad se vratio u tu oblast, mogao i po drugi put biti kr¹ten i to, naravno, po istoènom obredu. Izmeðu takve dve oblasti moralo je, po sili prilika, doæi do borbe. Prva srpska dr¾ava obrazovala se u Ra¹koj i odatle je poèela srbizacija susednih oblasti. U XI veku Zeta je uspela, da se prva i¹èupa ispod grèke vlasti i da postane vodeæa sila meðu Srbima. Ali ta njena prevlast traje kratko; jedva ne¹to vi¹e od pola veka. Periferiski delovi jednog naroda, kao i periferiske oblasti, ne mogu biti jezgra jedne velike dr¾ave. S toga je pojmljivo, ¹to Zeta ili dalmatinska Hrvatska nisu mogle nikad okupiti pod svoju vlast sva narodna plemena, ili su to èinile samo privremeno, u izuzetno povoljnim prilikama. S Nemanjom je i to pitanje re¹eno definitivno. Osnova srpske srednjevekovne dr¾ave postala je Ra¹ka, koja se nalazila u sredi¹tu srpskih oblasti i po tom svom sredi¹njem polo¾aju ona je bila centralni deo celog na¹eg dr¾avnog organizma.

Nemanjina porodica poreklom je iz Zete. U njoj se èesto ponavljaju imena predaka, kao ¹to je to i inaèe èest sluèaj, i mi po tim imenima mo¾emo praviti izvesne zakljuèke. Nemanjin prvi sin nosi ime Vukan, Vukana Nemanjiæa Ðorðe, Stevana Nemanjiæa Radoslav, a to su sve poznata imena iz zetske dinastije. Vukan je bio poznati Bodinov roðak i moæni ¾upan u Ra¹koj; mo¾da je on i neposredni predak Nemanjin. Otac Nemanjin izgleda da se zvao Zavida; koliko se dosad zna, on nije bio liènost od veæeg znaèaja. On je za vreme dinastièkih borbi u Ra¹koj, posle Bodinove i Vukanove smrti, bio proteran otuda i sklonio se za izvesno vreme u Zetu. Tu mu se 1114. god. rodio Nemanja, u Ribnici kod Podgorice. Ima predanje, da je tu posle podignut manastir Sv. Petra i Pavla. Kad je njegov otac uspeo da se vrati u Ra¹ku "na stalno mesto", posle poraza kralja Ðorða, Nemanja bi kr¹ten ponovo. Hoteæi, da njegov sin u Ra¹koj mogne biti od uticaja i èvrsta korena, otac je uèinio tu karakteristiènu promenu, nesumnjivo kao oèevidan ustupak shvatanjima, koja su vladala u toj zemlji. Ako je to kr¹tenje ¾eleo sam Nemanja onda je to jasan znak njegove politièke uviðavnosti i gipkosti. Ovo prekr¹tavanje ujedno ilustruje protivnost izmeðu obadve kulture, u Zeti i Ra¹koj, i oseæanje njihovih pripadnika kad se naðu na poslu u drugoj sredini.

Mlađani je napisao/la:

  Koji to PRAVI Srbin se treba prekrątavat iz Emir u Nemanja??

Ovako.....moram da naglasim da mi je Kusturica ne bas omiljen lik.Filmovi su mu po meni onako, ali ima zaista dobre fore + volim socijalne filmove pogotovo sa Romima.

Sad moram da naglasim da je on jos uvek Emir Kusturica ali da mu je krsteno ime Nemanja.Bilo bi glupo (cak mislim da je nemoguce) da se krsti pod imenom recimi Jusuf.

Da bi se krstio, moras imati ime koje se nalazi u crkvenom kalendaru..

Znam.Zato sam i napisao ono u zagradi.

 njega mi svi zovemo nemanja i kad idemo kod nejga u kavanu kazemo

idemo kod nemanje.inace pocinje da radi za koji dan multipleks njegov.3 filma istovremeno