Kod mene "danas" traje još 15 minuta, što znači da nisam zakasnio!

Još samo ovo:

Samo da objavim da sam stigo živ i zdrav ... još oko 4h ali morao sam sem kafe,tuša,bureka i prolaska u finale prolistati sve propušteno  ...


Elem da krenem od početka ...
Mile: stavi slike od juče ili mi pošalji na mail (imaš ga u profilu) ...
I gde je primopredaja MOG POKLONA Viletu ??? ...

Dakle moram da priznam da sam se teško odlučio na ovaj za mene avanturistički poduhvat ... Nikakvi strahovi,nikakve predrasude, ne bolujem ja od toga ... jednostavno pitanje je bilo može li moje krhko telo i još krhkije zdravlje podneti to ... I na sreću jeste ... čakštaviše nisam osetio ...

Beograd ugledah oko pola pet u subotu ujutru, probudih primabalerinu sa Zvezdare,pokupovasmo sitne poklončiće i krenusmo put Zagreba oko 7h ...

Na grani nas bukvalno niko nije pogledao,niti šta pitao ... kratko i jasno : "Dobrodošli u Hrvatsku"  ... Lagana vožnje do prestonice uz zvuke pop-rock hitova 80-tih ...

Na "mesto zločina" stigli nešto pre 11h ... Osveženje,smeštaj,jedno pivo  pa na kolodvor po Šoneta ... Brother Miletić već izvršili zadatak i onda na zborno mesto "Tetra Pak" ... Sa malim zakašnjenjem stižemo u Turopolje a ostalo manje-više znate ... Mislim znate manje ali šta vam ja tu mogu ... trebali ste doći ...

Ipak je ovo preveliki zalogaj za mene ... Posle svega emocionalno sam ispražnjen i nekako nemam inspiracije dočarati vam sve moje oduševljenje onim što sam doživeo u poslednjih 48 sati ...

Stvarno ostajem bez pravih reči za sve ono što mi se desilo a znam i razlog ... Isuviše je bilo savršeno da bi se običnim tipkanjem po tastaturi moglo opisati ... Od grada,atmosfere u Turopolju,traženja Vilijevih pogubljenih ključeva auta, razularenog policajca nakoh fajronta u krejzi horsu,sedanja u auto sa osobom koja je "dokazani prometni zločinac" ...

I onda nakon svega šlag na tortu ... U sred Zagreba kako reče Jasenko Houra u pijano jutro sneno i tužno dešava se nešto nezamislivo ...
najveći istrebljivač četničkih ideja pada u ruke trojice (zamislite koincidencije) okrvavenih i biva ostavljen njima na milost i nemilost ...

Sledi nastavak ...

Pogledi okrvavenih su govorili samo jedno ...
Umreće u najstrašnijim mukama ... u kojima je već bio nakon litra votke i bar 7-8 piva ... I pored tih najvećih muka odlučili smo se da to ipak nije dovoljno i da mora patiti još više ... sam Bog zna da je srećan zato što ničega nije bio svestan ...

preki sud zaseda u liftu (daleko je 16 sprat) ... sudija Šaban,zapisničar Šone i dželat moja malenkost ...  biva osuđen na najstrožiiju kaznu tačno negde oko 11 sprata ... Egzekucija samo par minuta kasnije u stanu domaćina ...

nastaviće se ...

Obrazloženje presude: Kreveta su dva ... mesta je tri ... on je (neplanirani) četvrti ... i zato je osuđen ...

Sudija Šaban: Tomislave, boli me qrac ti nisi bio planiran da spavaš ovde dakle spavaćeš na podu ...

Osuđeni Tomislav: I mene zabole ( već je razgaćen) što tebe boli i panterskim skokom zauzima dve trećine kreveta ... 

Tajac ... opet nas je preveslao ... moramo mu naći olakšavajuće okolnosti ... presuda postaje neodrživa ... I nalazimo ih ... Izlivi ljubavi upućeni tokom prethodnih 15-ak sati ... odluka pada u momentu ... Rehabilitovan je momentalno ...

Nije kuća (postelja) tesna ako deca nisu besna ... A nisu bila ... čak naprotiv ...

Vi sad možete zamišljati šta hoćete ... ostavljam vam mašti na volju ali MI smo nakon provedene noći jednoglasni u jednome ... a to je " da se ništa nije desilo a ako se i desilo da nećemo priznati da se desilo"...
Pa čak i ako priznamo da se desilo vi nam nećete verovati jer i sami znate da se naša mišljenja nikada nisu poklapala ...
A ako nam i poverujete da se desilo i da prenebregnete činjenicu da se nikad nismo slagali znajte samo jedno ... a to je da je bilo nezaboravno i da sam ja tek nakon svega što se ni(je) desilo shvatio koliko malo znam o tim stvarima ... htedoh reći o "onim" stvarima ...

Još malo pa gotovo ...

Odlično Žile, jesi nosio leskovačku mesinu preko?