A da preimenujemo i ovu Birtiju u "Knjiški moljac"? 

NYC... Pinot Noir (rookie: nema pinot blanche, ali ima pinot grigio... sivi pino... ima tog i po Istri, bijelo vino)  Ne znam što da ti kažem o ovome primjerku.  Ovo je bilo prvi put da sam probao tu sortu, pa ne znam što bih trebao očekivati... Nije uopće bilo loše, no nije ni da sam se oduševio.  Onako neko, kako bi ovdje rekli "generic" vino.  Pitko, malko na suhu stranu ali ne jako, i bez nekih posebno jakih okusa ili mirisa.  Najviše me podsjećalo na domaće crno vino koje punici njena rodbina šalje iz Istre.  (Ne znam koja im je to sorta tamo.)  Kaubojka i ja popili flašu uz krekere i "cheese ball" od "oštrog" cheddara obloženog nekim lješnjacima ili čime već... Uglavnom, ok (nije bilo ni glavobolje ni ostalih neugodnih nuspojava), ali nije mi neko otkriće.  Sad za vikend sam kupio jedno malko skuplje ($12.99), i, prema tvojoj preporuci, iz Oregona (ne znam sad točno ime) pa kad degustiram možda ću znati iznesti kompetentniju ocjenu.

 Kauboj, savest mi nalaze da te ispravim, a sve zarad kvalitetnijeg i iskrenijeg druzenja u birtiji!

Osim Pinot Noir, postoje jos i Pinot Blanc (negde ga zovu i Beli Burgundac) i Pinot Gris (bas je popularan na Long Islandu!)! Pa ti vidi!!

 a hoće li neko napisati nešto o tome kakvi smo ignoranti postali kao ljudska vrsta generalno,kako nas boli ona stvar kad svaki dan čujemo o novih 90 mrtvih u Iraku,kako nas boli ona stvar kad čujemo da jedno dijete u Africi svakih par sekundi umre od gladi ili ...

kad čujemo kako jedna 29 godišnja divna djevojka umre od leukemije...

...zašto smo postali takvi?i što činimo da ne bude tako?

ponavljam pitanje,i molim-nemojte spamati.

Mene je jučer sasjeklo kad sam čuo da je umrla Ana Rukavina.I ne mogu prestati misliti o tome kako više nikad neće jesti sladoled od lješnjaka.To s tim sladoledom od lješnjaka je nešto toliko lijepo i duboko i podsjeća me na priču o rukavici Holdenovog brata Allie-a iz 'Catchera in a Rye'.Boli me dupe što će netko pomisliti ali meni je jučer došlo da uzmem cijelu onu posudu sa sladoledom od lješnjaka iz slastičarne 'Korzo' i cijelu bacim u more...ako ne može Ana više jesti sladoled od lješnjaka,ne mora ni nitko drugi.

 eto, ako išta znači, jer ja sam samo 1/6200000000 jedinki na ovom svijetu...ali bilo mi je bed što tako mlado biće, koje nikom nije zgriješilo, osim što se borilo za svoj život, mora umrijeti....neznam tko je ana rukavina, tj. nikad prije čuo za nju, ali bilo mi je jako žao....zbog njenih godina....i činjenice da ničim nije doprinijela svojoj smrti.....

Hvala, hvala... i na ispravljanju i na točnoj informaciji. Eto nisam imao pojma za Blanc... samo, koja je razlika između bijelog i sivog onda?  Morat ću se malo pozabavitit ime...

Gazda Bo, sve je to istina, i da smo oguglali i otupili i desenzibilizirali se na takve stvari... no -- a što bi trebali napraviti umjesto toga??  Koja je alternativa tom ponašanju?  To je samo obrambeni mehanizam, pomoću kojega u tom ludom svijetu ostajemo mentalno zdravi.  Samo to.

 bas ne mogu rec da sam oguglao na zrtve i stradanja, nakon rata kod nas a posebno nakon sto me pogodilo roditeljstvo, svaka me tragicna vijest iskreno razalosti. nista nitko od toga nema, al mene to zbilja potrese, dajem dosta u dobrotvorne svrhe, nekako sam si zadao da bar jednom mjesecno dam nesto, ali to je sve. prva mi je reakcija stisnut se uz svoju djecu i ne odvajat se nikada.

nekad pomislim da su tehnologija/mediji vrst droge, jer tako otupljuje da nas u jednom trenutku moze iz stradanja i patnji bake u iraku kojoj je oslobodilacka granata odnijela sve koje je obozavala, prebacit na crveni tepih u cannes-u gdje je xy nosila opravu od wz koja joj bas i ne stoji najbolje. 

 "Gazda Bo" (samo citiram Kauboja! ), da li si mozda citao roman "Don Quixote" stanovitog spanjolskog pisca po imenu Miguel Cervantes?  Mislim, apropos "cinjenja, angazmana i menjanja sveta" nasuprot "necinjenju, pasivnosti, intelektualnom sivilu i lakom predavanju jevtinoj udobnosti"!?

Uostalom, zar nismo ovu temu ("kako promeniti svet") vec apsolvirali... i zakljucili da jedino licnim primerom i angazmanom mozes nesto i napraviti?

Ana Rukavina. Tuzno... i potpuno te razumem (btw, ono o zelji da bacis sav sladoled u more je sjajno, bo! Vrhunski poetski momenat !). Ali, evo, da budem "devil's advocate" , odtipkacu par razmisljanja.

1)Hajde da pokusamo da zamislimo "Poslednji sat Aninog zivota"... cisto da imamo nekakvu referencu u vremenu i prostoru. Dakle, samo u tih 60 minuta je 28 neduznih gradjana Iraka razneseno u komade dok su bili u obicnoj setnji njima poznatim ulicama... sedamnaest decaka i devojcica (raspon godina 2-12) je umrlo od gladi i sveopste iscrpenosti u Darfuru...U severnoj Ugandi je tzv. "Lord's Army" (mos misliti!) uspela da kidnapuje dva klinca (9 i 11 godina starosti!) i da ih ekspresno ukljuci u program "vojne obuke"... U jednom selu kraj Srebrenice je umrla jedna majka - uzrok smrti: neizleciva tuga za ubijenim muzem i dvojicom sinova... u predgradju Beograda zvanom Borca, ubio se 72-godisnji penzioner M.M. (nije mogao vise da izdrzi mucenje zvano "penzija" od koje nije mogao da prezivi)...u dezeli zvanoj "Suncana strana Alpa" je prebijena citava porodica Roma, uz najpogrdnije psovke i uvrede protiv "Cigana"... u Brooklynu su policajci ispalili 50 metaka (ovo stvarno - desilo se u noci izmedju Subote i Nedelje!) i usmrtili 23-godisnjeg coveka za volanom, tesko ranivsi jos dvojicu njegovih saputnika, a uglavnom zato sto su njih trojica bili crnci i "sumnjivo se ponasali" (u automobilu nije pronadjen nijedan pistolj niti bilo kakvo drugo "naoruzanje"), a da tragedija bude veca, momak je ubijen nekih 8 sati pre nego sto je trebalo da stane pred oltar i kaze sudbonosno "Da"!...samo u Moskvi je silovano 45 zena, a da za to nikada niko nece odgovarati...u jednom zatvoru u Damasku je jedan osudjenik umro od bolova, koji minut nakon sto su mi "isleditelji" pustili struju kroz testise... itd...itd...itd

I sve to u samo 60 minuta!

Naravno, sve ovo sto sam napisao je moja konstrukcija, ali mislim da ni u cemu nisam preterao. Jer, cinjenica je da zivimo u svetu koji je duboko natopljen bolom i ljudskim stradanjem. Gde se svakog sekunda desavaju teski zlocini (od kojih velika vecina nikada ne dospe u novinske stupce, a o kaznjavanju i "pravdi" da i ne govorimo!); gde je pragma potpuno zamenila etiku/moral (drugim recima, "cilj opravdava sredstvo");  gde te niko ne pita da li si dovoljno sazreo da postanes roditelj, dok za obicnu vozacku dozvolu moras da polazes "pismeni" pa onda i "prakticni" test!? Svet u kojem se vrednost ljudskog zivota cesto meri nulama (na bankovnom racunu)...gde kojekakvi "patrioti" odredjuju sta se sme a sta ne sme reci (ili, ne daj Boze, pomisliti!)...gde... ma, znate vec!

2) A moze i ovo: Ko od nas moze sa sigurnoscu reci da Ana nije "otisla" u neku drugu - i bolju - inkarnaciju!??? Ko zna, mozda se mladjana Ana oslobodila sve ove muke i ludila zvanog "ovaj i ovakav zivot" (u "ovom i ovakvom svetu") i "otisla" na neko bolje mesto?!!? Da li smo bas 100% sigurni da je smrt, odn. "prestanak fizickog zivljenja", nesto sto je po definiciji - tragicno... uzasno? Uzasno je, naravno, onima koji nastavljaju da zive, jer je smrt nekog drugog uvek novo podsecanje na sopstvenu konacnost. Je li nas mozda bas to najvise i pogadja...?

Meni je, naravno, iskreno zao svakoga ko prerano ode sa ovoga sveta. Ali, ne bih smeo da se zakunem da je tako i za samog s(a)mrtnika! Jednostavno, ne znam. A, ako nase molitve mogu ista da pomognu, ja se prikljucujem secanju na mladu, hrabru, spisateljicu i - koliko znam i umem - molicu se za njenu dusu. Stagod to znacilo.