mislim da mladez cesce dolazi  da pokaze starim prdonjama da su u krivu. kako god bilo meni uvijek drago cut sto i kako mladi misle i to ne onako u patronizirajucem stilu (ako nista drugo da znam sto bi otprilike mogao ocekivat od mojih sprogs jednog dana). gotivni su mi mladci koji razmisljaju o svijetu oko sebe, mada mi se cini da ih je vecina poprilicno inertna. danasnji mainstream idoli su poluautisticni i praznoglavi pa ih dio mladezi prati. priznajem da smo i mi dali svoj obol inertnosti, za nase generacije je cutke pao polet i SL, studentske organizacije su u nase doba bile vodene uglavnom onim vjecnim studentima koje je jedino interesirala cijena lokila i zderila u menzi te studentska prava i dizanje lovuse na crno pa su to bila jedina goruca pitanja oko kojih su studenti dizali glas. mislim da "klinci" koji se ovdje na forumu argumentirano samaraju sa nama pokazuju ogroman potencijal. artikulirano iznijet i branit svoje misljenje, uc u zestoku debatu, pa makar to bila i besmislena rasprava ili krivo argumentiranje, mislim da im je to dobar trening za pregovore, prezentacije i sl. ovde u dpk im bar argumenti nece bit pobijeni zbog njihovih godina ili neiskustva.

dugacak i vjerojatno dosadan post al hebi ga kad sam vec natipkao

 a sad prije nego me popareni prestigne pa postavi svoju najdrazu od djoleta:

U ime svih nas
iz osamdeset i neke
za zakletvu Titu
ja spevo sam stih.
Ne spominjem proslost i bitke daleke,
jer rodjen sam tek posle njih.

Al' zivot pred nama
jos bitaka skriva
i preti nam,
preti o duboki vir.
Ja znam da nas ceka
jos sto ofanziva
jer moramo cuvati mir.
Racunajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi
nas pogresan tok,
jer slusamo ploce i sviramo rok.
Al' negde u nama
je bitaka plam
i kazem vam sta dobro znam:
'Racunajte na nas. '

U ime svih nas
iz osamdeset i neke
za zakletvu Titu sam spevala stih.
Ne spominjem proslost i bitke daleke,
jer rodjena sam posle njih.

U nama je sudbina buducih dana
i neki se mozda
plase za nju.
Kroz vene nam protice krv partizana
i mi znamo
za sto smo tu.
Racunajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi
nas pogresan tok,
jer slusamo ploce i sviramo rok.
Al' negde u nama
je bitaka plam
i kazem vam sta dobro znam:
'Racunajte na nas.
 

 hej,gleda li netko 'Drugi Format' na HRT 1?

tema su Forumi i Bloggovi,pravila ponašanja na njima,cenzura na netu,kriminal na netu,govor mržnje na netu,...interesantno

 Ne mogu da verujem koliko Djolefila na ovom topicu!!! Ne znam, moracu da vam se svima ispovedim - i unapred izvinim - ali ja nikada sebe nisam nasao u njegovoj muzici/sviranju! Ne znam nijednu njegovu pesmu napamet, mada mislim da sam ih u zivotu cuo barem 10-15. Necu da ulazim u razloge, da ne bi ispalo da se pros.eravam bez potrebe (i bez poziva!); samo sam hteo da bacim i tu "kartu na sto", kad se vec o njemu toliko prica. 

Inace, ja sam kupio kartu Nyc-Bgd i u postojbinu stizem na sam Bozic, 25. 12! Mozemo li - "tentativno" (sto volim ove direktne "prevode" stranih reci!) - da se dogovorimo za petak, 29.12.? Moze i ranije... dajte svoj glas!

Provincijalka
Djordje Balasevic


Rekli su mi da je dosla iz provincije,
strpavsi u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Boze, ovo je sazvezdje za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
trazili smo se po prethodnim zivotima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promasaje koji tiste,
prosto, lako, k'o neko beznacajno pristaniste.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim vecnog decaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reci bi sve pokvarile,
samo se cutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se jos jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i cekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napisi mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li cu umeti.

Reci jesu moje igracke, cakle mi se u glavi kao oni sareni
staklici kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u ocima kad
zazmurim.

Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...

Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li cu umeti.
Voleo sam je tako lako, i tako sam tesko to znao da pokazem.

I onda, odjednom, na rasporedu mladeza na njenim ledjima,
kao tajnu mapu,
pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...

I tako, eto ti pesma, ludo jedna...