the ja...kakvi su ti planovi dok trile se trile ne bude mogao naci s nama? ocemo se negdje naci u Gradu?

 

Veruj mi da ja uopšte nisam doživeo te životinje na tako metaforično-simboličan način. Čak mislim da je jedna od osnovnih tema knjige anti-antropocentrizam, odn. želja da se prevazidje spočitavanje ljudskih osobina životinjama. Drugim rečima, autor je imao za cilj da nam kaže da će se životinje uvek ponašati prema nekim svojim prirodnim zakonima na koje mi možemo uticati, ali ih ne možemo promeniti. Mislim da je scena na čamcu na neki način mini-slika Prirode (veliko "P"!) i njenih osnovnih zakona. Zebra je povredjena i već osudjena na smrt. Hijena je tu da prva pokuša da uspostavi vlast, ali na kraju tigar, Richard Parker, sve postavlja na svoje mesto. Priroda je isto tako kontekst u kojem Pi i Parker uspostavljaju dotle nezamislivu simbiozu. Onoga trenutka, kada su se našli na čamcu kao jedini preživeli, opet je Priroda bila tu da nametne neke svoje zakone. Kao što je preovladala u trenutku kada su se konačno dokopali kopna i Parker istoga momenta otišao u džunglu, bez da ga je ijednom pogledao...  Opet, umesto antropomorfizacije i dirljivog oproštaja, Parker je bukvalno otrčao u džunglu i ostavio Pija da pati! Priroda, zar ne?

 

Mislim da je jedna od autorovih ideja ta da je "Priroda" mnogo širi pojam nego što ga mi shvatamo. Tako su i životinje u ZOO vrtu "prirodne" u svom okruženju; ili suživot tigra i čoveka na istom čamcu za spasavanje, nekih pola godine!  

 

Za kraj, samo da kažem da mi je ideja sa onim živim ostrvom na sred Pacifika nešto najjače što sam pročitao poslednjih nekoliko godina! Koja mašta, jebateled!  

 

ma mene ja na antropobahatluk bacila ona druga verzija price koju je ispricao japancima u bolnici, bez tog dijela (a moglo bi ga se uredno izostavit), prekrasna prica o prirodi

 

mrkva, ako se i zajebajes, nakon valjda 10ak godina bacija san na picigin pa me posli bolile glava i usi, da ne govorim da san se zapuva u par minuta... zajeban je to sport...