je mrkva,imaš pravo,ali ipak-ti ne živiš ovdje i s Njima.Ja nepovratno donkihotovski pokušavam popraviti neke stvari-iako znam da je to uzalud,...ako ne za sebe,onda za neka druga vremena i neke nove Bojanglese.

no da živim u Bxl,i ja bih na to bezumlje odmahnuo rukom i preferirao Lidsay i Britney.

 ma ne brini ka da se ja nisam nalijepio visekratno, ujedno ja sam i doma imao priliku vodit rasprave tog tipa, moj tata je jedan od tri pretplatnika na hrvatsko slovo i onaj fikus-fokus, bio bi idejni vodja ovim nasim forumskim "rvat'nama". polako smo svi (brat, sestra, mama i ja) odustali od ispravljanja krive drine, pa smo svi verbalno konstipirani kad je on u blizini (rijetko, srecom) al bili smo jedno desetak godina inkontinentni kako verbalno tako i emocionalno.  

a sto se te dislociranosti tice, sve mi se cini da brojim sitno, jos koji post-doc, eventualno jedan ugovor u nekoj od bahatih farma korporacija (ili ne ako me job-hunting ugnjavi) i eto mene nazaj, pet godina max. a onda drz'te se drzavotvorci

 eh mrkva,načeo si interesantnu temu,pa me baš zanima:

prema ČEMU si nostalgičan?

ja sam naime često bio vani ali nikad duže od nekoliko tjedana ili mjeseci.I ne shvati(te) me krivo ali u mnogočemu su mi rekli (i bili u pravu)da me smatraju ravnopravnim građaninom koji njihovu kulturu(e) poznaje poput njih samih.Utoliko i nisu izostale ponude,izdašne pritom,da postanem nekakav njujorski,ili rimski ili londonski arhitektonski imigrant.

No hebi ga,ja nostalgični majmun,ne mogu duže od par mjeseci bez Voloska,bez Opatije,bez ribljeg ručka u 'Kantunu',bez da odem starcima na grob,bez da prošećem Zrinjevcem i Bogovićevom,bez svojih 5 prijatelja,...ne mogu,jednostavno ne mogu.

 uh hrpa toga, al tek u ponedelek, jurim po djecu, pa ih vodim na neki hallowen crap onda juri doma pakirat jer sutra idemo u londru, a zenica poslovno putuje, te dolazi taman da provjeri jel sam dobro spakirao, bem ti emancipaciju. al bit ce popis podugacak, o tome mogu par eseja napisat (visekratno dulje izbivanje)

TRICK OR TREAT!!!

Ba!

Happy Halloween!

 

 

i tebi happy halloween!

 

Danas sam gotovo svakoj grupi koja mi je pozvonila na vrata na to rekao -- Trick!  A djeca jadna, zbunjena, onako se usiljeno nasmiješe... ni ne znaju zašto se to govori... sve je to postalo isprazno, iskomercijalizirano, "američki"... Tek jedna od sve te djece mi je ispričala "knock-knock joke"...  Ma izgubio se onaj pravi duh Halloweena!  

 Bogami Jugoameri, stvarno ste ogrezli u amerikanizam...  

Počeli ste fetive Amere učiti američkim običajima. Hi-hi, još ste uspjeli postati i nostalgični "za pravim duhom Halloweena"...