U svezi-glede, kak je bilo prije, a kak je danas, dostupnosti informacija i tome slično pala mi je na pamet Rundekova stvar:

U svojim starim kožnim sandalama

nikad nisam bio nesretan

zaplesale bi uvijek kada bi je sreo

                ----------

Kakve su to samo bile godine

                -----------    

Prepune su tajni bile noći,

nikad nisi znao što će doći,

makar se je jelo samo jedno jelo.

A danas imamo juhu i vapšuvari varivo

a danas imamo juhu i vapšuvari varivo   

gdje je to bila pizza od britni spirs?

Mislim da se u tu Kusturica malo prekombinovao pri montaži, pa ste se i vi lagano razišli u lociranju...

Scena počne u nekoj prostoriji koja je kombinacija šupe i neke ruinirane kuhinje, pa Miki malo prošeta s Mirom u rukama po zidovima i kredencima i završi na podu, a onda kad Miki izađe pred kuću, Mira se iznebuha nađe pokraj nekog vodokotlića u prostoriji jednako ruiniranih zidova koja liči na neki wc. A tko to ima vodokotlić u šupi ili kuhinji? Poznavajući koliko toliko način na koji se snimaju interijeri, čini mi se da je Kusturica namontirao vodokotlić u neki kutak prostorije u kojoj je snimao (s obzirom da snimatelji uvijek kubure s dubinom prostora) dvoumeći se gdje zapravo da locira taj epohalni snošaj. Vjerojatno mu je onaj geg s puštanjem vode u vodokotliću kad Mira skoči da se objesio prirastao srcu, pa je malo "nategnuo" dramsku logičnost prostora. Mala redateljska nonšalancija, a većina raje ionako ne skuži da tu nešto ne štima.

Knez Mihajlova, kafa u Snezani, rucak na Kalemegdanskoj terasi...