svaka čast njujorški prijatelju za ovo priznanje o Hajdukovoj zlatnoj generaciji!,

...pa i ja se mogu složiti da je Zvezda često imala (pored moći i novaca)i-najbolji tim...što nekad može presuditi kad je konačan rezultat u pitanju...

još da u diskusiju uvučemo Dule Savića,Munju i Rookie-a...

 Pa, Catalanko, to sam ti već jednom napisao - ako me sećanje ne vara - u OP. Ja sam dovoljno star da mogu da kažem da sam taj tim gledao uživo, ne samo na TV! Igrali su izuzetno mudro - brzo, praktično, fenomenalni iz prekida, a napad im je bio ubedljivo najbrži u YU (Šurjak - Žungul, Vujović). Zvezda je uvek bila najbolja kad je imala jake kreativce na sredini (Kule, D-aja, kao paker, Karasi; Pižon; Pixi, Dejo, Robi.)

 NYC,sjećaš li se zadnje Šurjakove utakmice u Beogradu,proljeća 1981.?...odrali smo vas bre,...mislim da je bilo 1:4,a Šura (dvojnik našeg Nasha!)je na ramenima iznesen sa stadiona uz,konačno!,pljesak cijele Marakane

eto da budem objektivan...pamtim jako dobro to vrijeme,i te utakmice,no NE pamtim da je ona momčad Hajdukovih Galaktikosa IKAD pokradena od Zvezde

No da je krađa bilo...bilo je

 Catalanko,a tek kad ja ovdje konačno postam svoju sliku-relikviju () snimljenu 1975. u Hajdukovoj trofejnoj sali...Šura i 7.godišnji ja zagrljeni...

 

A zasto ta generacija Hajduka nije napravila nista u Evropi?

To je ta generacija sto je zgazila Partizan na JNA 6:1 a Grobari i dalje fanaticno navijali jel NYC?

 Da, boranija, to je ta generacija (Boriša Djordjević je bio čudo - kad je hteo!)... 6;1 na JNA, a grobari pevaju jer znaju da će u poslednjem kolu sudija Maksimović sve da postavi na svoje mesto!

Bodžo, ne sećam se te 1;4 utzakmice u Bgdu, kao što ne želim da se setim ni mnogih drugih (u sred Beograda )! Vi ste jedini tim iz bivše YU sa kojim nam je ostao negativan skor!!!

Prosto, tih godina nam je Hajduk izgledao kao neki mega-tim koji je gotovo nemoguće savladati na svom terenu! Ajde, da prekinem, ima da me se odreknu ovi moji. Za njih ću samo reći da sam te poraze najteže preživljavao! Čak mi ni povremeni debakl od komšija (mada, dosta retko, mora se priznati!!! lol) nije padao tako teško.

To je vjerojatno istina, sumnjam da je hrvatstvo i srpstvo imalo presudnu ulogu.  No, kad smo već kod '82, pamtim iz tog vremena jednu legendarnu Ćirinu izjavu -- a to je bilo ipak nešto prije nego je potpuno izhlapio: "Da bi Dinamo bio prvak, mora biti 30% bolji od svih ostalih."  A moraš priznati, takav permanentan status nejednakijeg od jednakih mora izazvati duboke frustracije, pa nije ni čudno da se danas slika ukrašava suvremenim elementima...  Pa onda kad dodaš odluke tipa one iz Šajberove sezone da se u Europu ide po tablici sa minus bodovima (izvisili definitvno Rijeka, a možda i Dinamo, nisam siguran), a ispada po tablici bez minus bodova (izvisio Dinamo Vinkovci)... Pa onda činjenicu da samo oni jednakiji imaju moć države iza sebe da igračima prijete služenjem vojske i sličnim demokratskim metodama uvjeravanja u neispravnost njihove odluke da se priključe nejednakijima... Sve to začinjeno dozama Milojka Pantića i sličnih osebujnih oblikovatelja javnog mnijenja koje smo voljeli čut ko što moj pas voli da ju gladim uz dlaku... I dobiješ jednu vrlo zapaljivu smjesu.

Da, ali se uvijek moglo dobiti "posebno dopuštenje" FSJ.  Tokom osamdesetih je svako sa "dva sjedoka" mogao u 23. otić van, ako je imao kamo.  Ja bih rekao da je suštinska razlika bila europsko pravilo o dva stranca u klubu.  Al dobro, to su nijanse, slažem se da je regulacija tržišta bila glavni faktor u zadržavanju kvalitete u našoj ligi.

Herkalit, dabome.  Samo mijena je stalna.  Nisam ja to ni shvatio kao išta drugo no kompliment.   Ali reko, kad već nabrajam prišivene mi etikete...