Već vidim scenu: ja tipkam "Iza 9 brda", a za jednim stolom, tamo u kantunu, svi zasuzili jebateled! I onda mi prilazi neki od njih i onako uzbudjeno čestita, uz neizbežno pitanje, "A oklen si ti?" Šta ću, ne volim lagati, ja mu kažem... U trenu - tajac, grč... A onda ide rečenica koju sam čuo mali milion puta i još uvek mi je smešna na granici puknuća: "..., ako..(pauza) neka...(pauza) ma u redu je to..(pauza)... ne trebamo se stidjeti svojeg...lijepo, lijepo..." . Kao, oni mene savetuju, ono, puni su razumevanja i čovekoljublja, a vidi se da su totalna zbunjoza.