Ma kakav futing, vrli nam gazda špancira po metropoli...

Elem, sjedim vam ja oko dvojke-trojke u Golfu na Cvjetnom i cevčim neko pivce kad u djeliću nanosekunde oštrim perifernim vidom spazim gazda Bodžu kako lebdeći nekih pola metra iznad zemlje, onako blago opijen i zanese mirisom lipovine, lagano jezdi zagrebačkim asfaltom dok misli mu vrludaju...

 

A znate kako sam se ja oženio u Dubrovniku?

Evo, malo da vas gnjavim...

 

Tamo, 1980 i neke, moja devojka B. (već smo živeli zajedno u NY) i ja odosmo da provedemo deo letovanja na "DU rivijeri". Plan je bio prvo 3 dana u Cavtatu, potom nedelja dana na Mljetu, pa opet 3 dana u Cavtatu i onda pravac BG.

 

Dolazimo u Cavtat, u hotel čiji je direktor školski drug sestre od B. , a inače mu je mnogo zapelo da se nekako zbliži sa njenom familijom, obzirom da joj je ćale veliki budža (da se ne lažemo...).

 

Veče pred naš odlazak na Mljet, pita nas on: "Je li, bre, što se vi ne venčate?" (ovde vas molim da zamislite omalenog, punačkog, simpatičnog "Kamedonca" koji govori sa teškim naglaskom).

"Pa, uradićemo to jednog dana sigurno", kažem ja.

"Pa što to ne uradite ovde?"

"Kako misliš, ovde?"

"Pa, sad dok ste tu. U Dubrovnik!"

"Čekaj, bre, kako to misliš?"

"Ma, sve vam JA SREDIM, bre!"

"Ali, čoveče, mi ovde nemamo nikakva dokumenta, osim pasoša...pa..."

"Ma, nema da brineš, bre, ja će sve sredim u opštinu, a vi posle im pošaljete foto kopije krštenice i ostalo...Evo, kad se vratite sa Mljeta, sve će bude spremno!"

Ja i B. se tu nasmejasmo, kao, "dobar fazon"... i odosmo na Mljet. Naravno, ne verujući da on može bilo šta da organizuje u tako kratkom roku.

Uglavnom, vratismo se mi sa Mljeta, a ponosni direktor hotela nas dočekuje sa cvećem (!) i sav sretan, uzvikuje, "Sutra je venčanje!!!"

Ja kažem, "Čije, bre?

A on će na to, "Pa, TVOJE, bre!"

Ja još do daha nisam došao, a on će,

"E, našo sam ti i KUMA!!!"

 

E ovo je već bio Borat 20 godina pre Borata!!!

 

Sutradan (beše subota, jedino se toga sećam), mi se odvezosmo službenim Mercedesom - do Kneževog Dvora, gde su nas čekali matičar (divna žena, Dubrovčanka, zvala se Tijana), jedan stariji čovek kao predstavnik opštine (zvao se Božo) i  MOJ KUM, koji je tada (to sam naravno saznao tek POSLE svadbe) bio neko veoma veliko mudo u dubrovačkoj policiji (u ono vreme SUP)!!!! Mož'te misliti, kum mi je bio PANDUR (ispostavilo se da je sasvim OK lik, kada smo se konačno i upoznali. Mada mu nikada neću oprostiti bele čarape!  ) ! A moja B. i ja nismo ni burme imali!!! Mada, u Dvoru je bilo stvarno dirljivo, a moja draga je tad i suzicu pustila.  U pozadini je išla muzika, čuveni Albinonijev "Adagio". Ma, Monthy Python, šta da vam pričam (naši roditelji su saznali tek kada smo se vratili u BG!).

 

Jebagaled, barem nam je razvod bio mnogo bolje organizovan .