Svaka bi ga majka za zeta pozelela.

 

edit: fala shone

 

Nema zasto brate fala.

Saosecam sa onima koji nemaju.

 

METALNI RANJENIK SATAN PANONSKI


Svestran umetnik: pisao je poeziju i prozu, crtao, komponovao, pevao i svirao. Karijeru je započeo u Nemačkoj gde je upoznao pank, koji će veoma uticati na sve što je radio. Godine 1981. u tuči sa lokalnom mafijom u samoodbrani ubija čoveka. Zbog toga biva osuđen na više od deset godina zatvora, ali se ubrzo, umesto u zatvoru, obreo u duševnoj bolnici Popovača kod Zagreba. Tamo intenzivno počinje da piše. Pesme prvi put objavljuje 1986. godine, a izdaje i svoju muziku, najpre na kompilacijskom albumu "Bombardovanje Njujorka (1988-89)”, a zatim i solo LP "Nuklearne olimpijske igre". Tokom života je održavao koncerte, performanse, scenske nastupe i izložbe crteža. Kreće se svim alternativnim scenama bivše Jugoslavije (Beograd, Zagreb, Ljubljana...) i izaziva pažnju alternativnih medija. Po puštanju iz bolnice 1990. godine, izlazi njegova zbirka pesama "Metalni ranjenik". Do početka srpsko-hrvatskog građanskog rata (1991.) održaće nekoliko koncerata, a zatim oblači uniformu Zbora narodne garde Hrvatske. Njegova dalja sudbina nije potpuno poznata, ali se zna da je u ratu izgubio život. Kritičar Dušan Nikolić njegovu poeziju naziva "prvom gay-hardcore poezijom na našem tlu". Neki ga nazivaju "jugoslovenski Žan Žene". Obojica su dosta vremena proveli u zatvoru/ludnici, obojica su bili homoerotskih sklonosti, opsednuti zločincima i zločinom, i pisali su o njima. Ivicu Čuljaka ljudi su doživljavali na najrazličitije načine: "on je veliko dete” (jedan rok muzičar); "žrtva manipulacija i teatralan" (jedan prijatelj); "ludak" (establišment); "genije, svetac na sceni" (jedan dramaturg). U slovenačkom gej časopisu “Revolver” neposredno po smrti objavljen je članak–nekrolog na srpskom autora Dejana Nebrigića o Satanu Panonskom/Ivici Čuljaku (1960-1992), koji je poginuo kao hrvatski vojnik u građanskom ratu.

 

Satan je iz Cerica pored Vinkovaca. Poginuo je negdje izmedju 12-20.1.1992, ne sjecam se tocnog datuma iako sam bio tamo. Ne sjecam se vise, ali bilo je to na nekoj od linija oko Vinkovaca, ili Komletinci-Nijemci ili Nustar-Marinci. Za vrijeme rata uzimao je zarobljenike u svoje ropstvo i drzao ih na lancu. Poginuo je poskliznuvsi se i slomivsi antenu protivtenkovske mine. Ocigledno se nije pravio da je sje..n u glavu, lako za njega, ali mi nisu jasni ovi luzeri koji se i dalje furaju na njega. Ostala je jedna cizma...

 

Priča se da su ga ubili njegovi suborci jer im je dojadio svojim ispadima. Smrt mu je svekolikoj hrvatskoj pankerčadi i ostalima prikazana kao nesretni slučaj. Sigurno su mu zadnje riječi bile: ''Čudni me slikar drži u ramu, je**m mu mamu''. Sve u svemu, šteta čovjeka. Ako zbog ničega drugog šteta zbog koncerta koji je planirao održati u Londonu, i na kojem je planirao iskopati oko (). Svima koji ga ne vole poručujem: Evo vam moj uzdignuti kišobran!

 

ivica čuljak alias satan panonski ubojin pod čudnim okolnostima iako kažu glede osvete braće čengić(jer im je ubio brata 80-tih)nadasve velika ličnost tih vremena -a onda BARE koji je tu negdje.kako bi rekao AJDE DA SE DROGIRAMO DA NAM OČI SJAJE --fenomenalo-HAJDE DA SE DROGIRAMO TO JE ONO ŠTO JE SRCU NAJDRAŽE !!!!

 

satan je poginuo 14.1 u aninoj ulici u vinkovcima. Puška mu je propucala vrat kad se okliznuo na led

 

 

a sta reci moj stari i njegov su naj, naj, naj prijatelji