kratak raport sa poljuda... kako su moji kriteriji vec dugo jako nisko a nakon debrecena prag razocaranja ipak jako jako visoko, mene veseli samo bit djelom te euforije tih par sati prije utakmice i sve do prvih 15ak minuta kad obicno krenu stihijski napadi poneseni ludilom sa tribina... i bi tako, prvih 15ak minuta dvi precke i stativa, samo eto steta da nije usla jedna od tih... taj osjecaj je dakle sve sta mi je osta od nekog ocekivanja od hajduka... tako da sam zapravo jucer dozivija ono sta san ocekiva, ni vise ni manje... o igri mi se stvarno ne da pisat puno, svi ste sve vidili...