Kako je moguce da se izgubi nesto sto je uneto u brak, odnosno nije steceno tokom bracne zajednice? Nisam znao da je to pravno moguce... Da li su imali decu? Mozda je na ime dece dobila od suda stan...

E da Hitmane to je to. Nebitno je kolko je ko pridonio tom stjecanju imovine. Dal su oba radila i zaradila ili samo jedan. Dijeli se pola pola. E to je sramota i na to sam mislio.

 

Imaš supružnika koji ne rade ama baš ništa.  Čak ne vode ni previše brige oko djece jer ovi bogatiji imaju sluge, sluškinje šta ti ja znam šta sve ne? Ne znaju ni doručak sami napravit. I onda da takav ili u većini slučajeva takva uzme pola imovine? Kriminal! 

skupa kupite stan, i uselite... valjda tako nesto... i dalje sto steknete skupa

Profesore... znalo je i mene nalemat, najčešće naravno roditelji i - učiteljica!  Navodno me jednom ujak nalupao po dupetu kad sam imao jedno 2-3 godine i zato što sam napravio scenu kad mi on nije htjeo dat vina iz njegove čaše...  Jednom sam dobio od bake jer je mlađa sestra uzela jednu igračku (neku bubamaru na kotače šta je zvonila kad si ju vukao) koju nismo smjeli jer se poslije ručka spavalo.  I uleti baka u sobu i ravno meni po guzici, a ja ni kriv ni dužan...

A sad malo snuffa samo za Konfuzija...
Naša drugarica od 1.-4. razreda nam je davala "packe" kad smo bili zločesti - imala je neki prut, šibetinu od jedno metar, i onda si morao pružit dlan da te ona ošine krajem šibe po njemu...  Mada, ja sam bio štreberčić, pa se baš i ne sjećam da je mene nekad to dopalo.
Ali sam zato popio šamarčinu kao nikad u životu negdje u 6. ili 7. razredu na likovnom.  Bili smo zločesti svi skupa i puno pričali, ona nas upozorila par puta, i kad je onda graja krenula još jednom, ja bio okrenut prema natrag kad odjednom od iza, iz mrtvog kuta - pljusssss!  Ne znam šta sam ja to tako posebno radio šta nije i ostalih 30 i kusur djece da je prošetala preko cijelog razreda da dođe do mene... 
(Sad ovo isprintaj i onda dijeli kolegama na sjednici, da malko sanjare..)

Znam jedan slučaj gdje su roditelji od oboje supružnika dali novac za njihov stan. I onda ga je rospija izbacila iz stana i sad je podstanar.

Gazda, ja sam - do pre nekoliko godina - čvrsto verovao da rastava ne mora uvek biti "mučna i bolna". A onda mi se dogodilo to što se dogodilo... Naime, moja bivša i ja smo se rastali uz čašu vina i zdravicu... poželeli smo jedno drugom sve najbolje u životu, priznavši da je naš brak ipak bio greška, obostrana...

I onda, nakon godinu dana, otprilike, kada je trebalo da se dogovorimo oko otplate njenog duga bolnici (od nekih 25 tisućica zelenih...), ona je - nestala. Bukvalno! Tako sam ja godinama otplaćivao njen dug (obzirom da sam dao sve svoje lične podatke bolnici), dok je ona ladno šarala po svetu... od Egipta do Engleske i,  napose, Rusije....

Ali, ne generaliziram. I dalje verujem da je moguć "normalan" rastanak - bez osvetoljubivosti, bez agresije...  Tek, priznajem da sam se žestoko opekao. Ali, to je već samo moje iskustvo. Lično, iliti "osobno".

ne moze se bas tako jednostavno. ajd ti dokazi da ona nista ne radi po kuci. opet ako radi po kuci, nesto radi, pa ti dokazi da nije bila faktor... opet u suprotnom primjeru, mozda zenska sve radi...

pola pola ti dodje kao posteno. naravno bez ovoga sto si prije imao...

Naravno da je moguć normalan rastanak kao što je bilo moguće u WW2 naići na normalnog nacista koji neće ubijati sve redom nego će možda čak i pomoći ljudima.

Dakle tu se postavlja pitanje kolika je vjerojatnost takvog nečeg?

I ne treba generalizirati ali na oprezu uvijek treba biti. I nikome ne previše vjerovati. Ni bratu rođenom a kamoli ženi.