Profo, ocituj se po ovom pitanju!
(ispricavam se sto kopiram u cijelosti, ali link ne znam, imam samo tekst sa drugog foruma, slucajno sam ovo vidio)
Spijunaza
Službe državne bezbednosti koji su spremni da
progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i
Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji
pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji
je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.
Velisavljević
danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini
Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala
domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata
koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak,
iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj
postoji nešto po čemu se razlikuje.
Na brižljivo uređenom
tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča
isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je
diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su
mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od
ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne
bezbednosti dao na revers.
Operacija Miljacka
Velisavljevićev
angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su
ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao
da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio
priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska
kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan
od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome
koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ
nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard
Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao
sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA
koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu
opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u
Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne
klovnove bez jasne revolucionarne ideje.
Dolanc je smatrao
da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Veljko Vlahović je
smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od američkih, ali
Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na kraju je
Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime “Miljacka”
po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da
sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao
najurbaniji toponim u toj republici.
Dolanc je u saradnji sa
svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićem i Obradom Đorđevićem
izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku. I Velisavljević
je vodio ovu operaciju pune 22 godine.
“Prvi regrut prirodno
bio mi je Goran Bregović. Sa njim nije bilo problema, on je voleo i
ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili”,
svedoči Velisavljević. “Sa Bregovićem sam čak primenjivao i jedan
sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima-omogućavala im je da
kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za
obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da
krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima
propagira ono što je nama bilo potrebno.”
Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.
Samit u Skenderiji
“Zdravko
Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da
regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da
ikome išta duguje” Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja
deviza, Velisavljević je u tome video svoju priliku. “Obišao sam ga u
zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.”
U
Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je
histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila
panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe
je sumnjao u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop
scena stane iza Čolića.
“Napravili smo tajni sastanak jedne noći
u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve ključne pop
kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije
Kovač, Bojan Adamič, Žika i Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali
Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura
Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi drugi.”
“Smestili
smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda
sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je
svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.”,
Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.
Ekipa
kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad
na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj
ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju
opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u
javnost.
“Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao
kao da će biti največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo
biti za Čolića ono što je “Smile” bio za Beach Boyse, a mi to nismo
smeli da dozvolimo, Čola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i
na kraju je sve rešio Brega.”
Ratne trake
Služba državne
bezbednosti je vila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji
su imali funkciju da se zavrte u etru u slučaju rata, pa čak i
nuklearne apokalipse. “To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih
zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme
uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.”
Na
pesmama je radio sam kren jugoslovenske scene, u saradnji sa timom
psihologa. “Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na
životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile
na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su
pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se
ljudi stimulišu na produžavanje rase.”
“Pustiti takvu pesmu u
etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u
sefu Načelnika SDB dan-danas.” Velisavljević nerado govori o ovim
pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih
pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani, Anja Rupel i Marina
Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije
radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, “Denis i Denis
su za ovo vrtić…”
Dvostruki agenti
Velisavljević kaže da
se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio
slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe Videosex. “Iztok je
radio za nas. Negde u vreme albuma “Lacrimae Christi” kontaktirala ga
je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi
smo insistirali na tome da ih on nastavi.” Kako se približavao raspad
Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka
Nemcima. “Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je
bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i
manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi
pesme na engleskom”
Snimanje pesama na engleskom je po
Velisavljeviću bilo smišljena provokacija u samim centrima nemačke
obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička
scena. “Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih
nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće
publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću,
to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru
držali pod gvozdenim stiskom.”
“Album Divljih jagoda na
engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom
periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru
kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u
Beogradu.” Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. “Alen Islamović
je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra.
On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom
pevača u Bijelom dugmetu.”
Velisavljević sebe i danas
smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne
bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak i u domenu rokenrola.
“Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta
sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi
jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke
formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma “Mojoj majci (zadnja
ruža Hrvatska)” maslo zagrebačkog odeljenja.”
“Nema
nevinih”, nastavlja Velisavljević, “kada smo primetili da se bog i
crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da
vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog
odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja
sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend.”
Ibarska magistrala
“Rata
ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta”,
naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba
između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na
drugim poljima. “Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na
Krcunu, a drugi put na Draženu Ričlu.” Velisavlljević odgovorno tvrdi
da u saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. “Zlaja
je ubrzo napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih
operativaca, pravi Jugosloven”, kaže Velisavljević. “Mislim da će biti
zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu priču.”
Sadašnja scena
Velisavljević
ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po
televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. “Dosta talentovanih ljudi
je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom,
a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB kontrolisao
jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza.” Velisavljević
se ponosi podatkom da je DB za pesmu “Lipe cvatu” angažovao čak tri
profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu
Bregoviću da je osmisli. “Danas više nema takve ambicije, nažalost.
Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao.”
