od prve minute se vidjelo da se sprema nesto veliko, nesto sto ce zaljubljenici u rukomet pamtiti. iako su danci poveli i cak imali dva razlike na samom pocetku, vidjelo se da nasi drze stvari pod kontrolom i da je pitanje vremena kad ce se to odrazit i na rezultat. tih prvih pet minuta iako svi cvrsti i odlucni kad bi se i dogodilo, dogodilo se na onoj strani obrane, knudsen je dobivao neke frljokice i onda bi ugurao kopljara i cupica u sest metara ledima okrenut golu (ako se striktno pridrzavamo rukometnih pravila, to je 7m, mada bi po meni ipak trebala postojati i neka mogucnost da se zabije gol, zanimljivo kad je vori napravio istu stvar par minuta kasnije nije se bas tako striktno drzalo pravila, al sad vec zvucim kao susec, pa cu prekinut) ili bi izvrtio cuvara i zakucao iza alilovica. ne znam da li se netko sjeca, kad je vela fenomenalno docarao svu problematiku kopljarove napadacke igre, nasi su krenuli u polukontru, danci su radili izmjene napad/obrana i mogao se lako stvorit visak. kaze vela nesto u stilu: brzi napad nasih, ali kopljar zaustavlja. brzo nakon toga ulazi buntic i za dance je to bio kraj. obrana (6:0) je i dalje bila fenomenalna, gojun, valcic, vori buntic tjeraju dance na desetak metara, ovi se vrte, krizaju, tapkaju lopticom, a zapravo ne znaju sto bi s njom, njihov trademark je brz protok lopte i aktivno zabadanje te stvaranje viska ili rupa u obrani, nisu niti jednom napravili visak na krilu kad je nasa obrana bila kompletna, a kad nije bila kompletna stvorili bi visak ali onda ih zaskoci alilovic. golove je za dance uglavnom zabijao knudsen nakon sto bi si neumornim blokiranjem oslobodio stogod prostora inace je zona bila neprobojna, jer bi nakon dva tri aktivna dodavanja netko od nasih grmalja izasao i napravio korektan faul. njihovoj nemoci dodatno je pripomagao i alilovic koji je skinuo sve sto se ikako moglo skinut (i ponesto sto je izgledalo kao da je nemoguce obranit, utjerao je krilima i vanjskima strah u kosti, mislim da su nocas spavali s upaljenim nocnim lampama jer u mraku vreba strasni, golemi mirko, kojem ne mozes pobjeci) a i cinjenica da je jedini koji moze izmislit gol (mikkel hansen) uspio izdrzat ukupno 20 sekundi na terenu prije nego sto bi bivao iskljucen. u napadu trojac duvnjak-balic-buntic igra maksimalno odgovorno i aktivno, krila su nam bila odsjecena ali nismo imali problema sa realizacijom, osim njih trojice zabijao je i vori a cupic je izludivao hvidta i landina sa trik sedmercima. koliko se odgovorno i efikasno igralo u napadu najbolje govori podatak da su hvidt i landin u prvom poluvremenu imali dvije obrane. iako maksimalno premocni, odlazi se na odmor sa samo tri razlike (bilo je pet u jednom trenutku). u drugom poluvremenu, se uglavnom nastavlja izvrsna igra iz prvog, s time da je kod danaca ipak proradio hansen, a sarup uspio povuci par fenomenalnih suteva s poda koje ni svemocni mirko nije uspio ulovit. iako smo bili cijelu tekmu apsolutno nadmocni zilavi danci imali su kakav takav prikljucak, a vezano iskljucenje gojuna (bez ikakvog suvislog razloga osim nekakvog pruzanja slamke spasa dancima) te zrnica (s punim pravom, namjerna noga, mada si utvaram da se to moglo "previdjet" s obzirom da smo vec imali igraca manje) dovelo ih je do jako opasnih -2, i moram priznat da sam tada bio u strahu, jer mi se cinilo da nakon svega dobroga mozemo uc u opasno pripetavanje a riskirajuci da zvucim poput svima dragog umirovljenika BS, ne mogu se otet dojmu da su suci neujednacenim kriterijem drzali dance u igri (spellerberg je napravio bar tri cetiri puta korake koji su prevideni, balicu se vracalo na devet ono sto je morao bit penal ili gol, voriju se sudilo probijanje za blokove kakve je knudsen uredno koristio kroz cijelu tekmu). no lac (jednim ali prevrijednim) i buntic (njegovi golovi cak i kad se umanje za porez su za anale) nas drze izvan opasne zone. da nije samo nekriticki hvalospjev i oda, ako je krajnji cilj londra 2012 onda se mora zestoko poradit na bezbalicevskom napadu. kad se balic odmarao par minuta, nismo uopce bili opasni po gol, forsirao se sut i cekalo se da se carobnjak odmori.

 kom se da nek cita, to je sve moralo iz mene izaci. bez imalo preuvelicavanja i lazne patetike, kad je vukovic opalio bananu sarupu (mislim dvije minute prije kraja) potekle su mi suze i sad se oci zarose kad se sjetim tog trenutka.
mislim da danci vise nikada nece pomislit a kamoli izjavit da im hrvati leze, da protiv njih znaju kako, nego ce naprotiv izlazit na teren sa strahopostovanjem koje hrvatska rukometna repka zasluzuje.