Bio sam ga kvotao uz repliku "Kažu za Nefertiti da je bila dobra riba.", i onda odustao od postanja...di je Gazdinjo da uzvikne "sinkronicitet!"

sutra petak. past ce koja riba...

A zato je to najdraži dan u životu radnog čovjeka?

Ja sam osobno neradni covjek, meni je svaki dan najdrazi dan, vise sam na forumu nego sto radim... lijepo je biti sam svoj gazda, a vi klinci ajte u skolu

a valjda... sutra lagani riblji rucak s nesto salate 

VIdeo sam ovo danas, umro sam od smeha...

Jebateled, moje Đakovo u dnevnik dolazi samo kad je neka piz.darija

Ali neka, ako ovo znači da će govnari koji su uništili Đakovštinu (i tvrtku i mikroregiju) napokon završiti tamo gdje im je i mjesto, neka se piše i neka se sve procesuira...na što su sveli bivšeg giganta koji je prije kruhom opskrbljivao cijelu Slavoniju, treba ih javno objesiti na Korzu, zajedno s ostatkom ekipe koja je odgovorna za ekonomsku propast ovog grada

Potpuno nebitna priča, ali jeste sinkronicitet...

Juče je trebalo da odem na neki party i da ponesem gitaru. Naravno, pošto sve ostavljam za poslednji trenutak, tako sam i ovom prilikom "isplanirao" da kupim novu navlaku/futrolu (svoju sam ostavio kod nekih prijatelja) kad već budem krenuo put Manhattana. Još važnije od futrole su mi bedne trzalice - koja sitnica, ali svirati ritam gitaru bez nje je živa frka. Da skratim, odem ja do dućana koji je relativno blizu moje gajbe, kad ono, "out of business"!!! ŠTAAAA?   Stvarno - gore na fasadi još stoji ime firme, ali spuštena čelična ograda. Nema tu ništa...

Tu me obli hladan znoj, obzirom da je ovo bio profesionalni "gig", a ne neko zezanje sa ortacima i familijom. Naravno, vremena više nemam za neku drugu radnju...  Čak, nisam toliko odlepio zbog futrole koliko zbog te bedne trzalice, nanu li joj plastičnu!!! Kupim neku vreću za rublje, spakujem instrumenAt i odem do subway stanice. Udjem u voz i sve vreme dumam, kako da improvizujem neko parče plastike... kako ovo, kako ono...

Ufff, udavih vas. Ali, OVO je the synchronicity moment! Nakon par minuta u isti vagon ulazi mladjani artist koji u rukama nosi DVA KOFERA za gitaru!!! Nije pošteno ni seo kad sam dotrčo do njega, "Izvini, buraz, ali imaš li neki terzijaner viška da mi prodaš?" Naravno da je imao i naravno da sam zgrabio to parče plastike kao da je nešto najvrednije u životu.

Za kraj, jedino još da naš dežurni znanstvenik Mrkvinjo proračuna statističku verovatnoću da se sve ovo baš ovako dogodi.