Eeh kako kome!

nego kako rebra, ultraše?

Evo još boli, ali ne dam se ja, kažu da treba tri tjedna da zaraste, a prošlo je 10 dana!

Glede SP 1998, moram da vam nešto priznam. Odmah posle nas, ja sam svim srcem navijao za komšije. No, kad je došla na red utakmica sa domaćinima, ja sam upao u tešku dilemu - mislio sam, ovi, kako su krenuli će da osvoje SP. A to znači da će da nam vade mast barem sledećih 50 godina! Ipak, kad ste igrali za 3. mesto, ja sam opet bio onaj "stari" - Vamos, susedi!

provereno,provereno...ne znam što im bi da odsele iz LA i dosele tu,ali Rade Š. otvara ovdje u Mugebi glumačku akademiju

ja se samo nadam da mlađoj sestri Borke V i njegovoj supruzi Lenki U. neće dati da režira u lokalnom HNK...no opet,uspijem li u planu evakuacije i budem li tad već u SoHi,...bit će mi svejedno

Evo išamarao sam se....jebeš ga ono je bilo jače od mene, sori!
Kori Udovički.....genije!
Uvek me "oduševljavala" činjenica kako pojedine osobe mogu biti "talentovane" baš za SVE poslove...
Dotična dama je jedan od tih likova....prvo je došla iz "nigde" i postala ministar za energetiku čini mi se, a onda i guverner?!?!?
Mogu samo da zamislim šta bi joj bila sledeća funkcija, da je (kojim nesrećnim slučajem) još ostala ovde?Ministar Vera, ili Možda ministar sporta i kulture...strašno
Jebote, čime se ona hrani kada je toliko "pametna", da zna baš SVE...isto kao i naš sadašnji predsednik....koji je bio Ministar odbrane!!!
eh, Srbijo, Srbijo....
Mada kad pogledam SAD i Hilari, nekako mi bude lakše

A jebate pesnika, svi spavaju, valjda ih ovo "ptičje" vreme uspavalo...
Evo jedna stara-dobra za rasanjivanje :

Jednom se otac moj sa posla kući vratio pre,
odenuo mi praznično sve i poveo me na trg.
Bio sam klinac još i bilo mi je tek oko pet,
al' dobro pamtim nasmejan svet i svečan i sretan grad.

Nisam razumeo zastave, gužvu, znao sam tek,
nešto je važno, jer otac me tad prigrli snažno,
reče mi: Sine , gledaj i pamti.
I ja sam video Tita Maršala, legendu tu,
slobodotvorca, čoveka tog, druga i borca,
tada sam ja video Tita prvi put.

U školskim danima o njemu su nas učili sve,
al' život nam objasnio tek, to kakav je čovek Broz.
Bio sam momak već, kroz muziku sam tražio reč,
pred jedan koncert prostruja vest da doći će možda on.

I ja sam stajao malen s gitarom, predamnom sve,
moje detinjstvo, sloboda, mir, bratstvo, jedinstvo,
predamnom on, nasmejan, večan.
I ja sam video Tita Maršala, legendu tu,
slobodotvorca, coveka tog, druga i borca,
tada sam ja video Tita drugi put.

Bio je peti maj, iz Skopja me je vodio put.
Na stanicama duž pruge svud, tišina i nema bol.
Bitola, Maribor, Rijeka, Nikšić, Zenica, Bor,
i svaki čovek i svaki dom je žalio dušom svom.


I ja sam video visoke peći, fabrike dim, široke njive,
Gradove što slobodni žive, decu i mir i jato ptica.
I opet sam video Tita Maršala, legendu tu, slobodotvorca,
čoveka tog, druga i borca, opet sam svud video Tita