Brane, zar još nisi gledao Drive??,...sjajan, sjajan film!

E da si gledao Pats@Seahawks, vidio bi jednu od boljih utakmica sezone

Uvališ mi takav film u gluho doba i fino odeš spavati, a ja neka gledam!
Odličan je. A taj Gosling je stvarno faca. Pretpostavljam da si gledao "Lars and the Real Girl"?
Sušta suprotnost ovom, jedini film u kojem nema lošeg čovjeka i negativca, divna priča.

Laku noć

4@4? Malo sutra!

Hugo provalio (nisam ni sumnjao)... Gazda, postao si potpaljivač samo takav! 

Dupli. Al, hajde, da ne ode "mas u propas", evo par meni dragih slika. Specijalno za mog Kajboja!

Juče sam imao jedan poprilično nadrealan telefonski razgovor. Sa druge strane žice je bio moj stari pajtaš, čovek kojeg poznajem 30 godina i sa kojim sam proveo gomilu nezaboravnih dana, večeri, noći... neko ko je na mene uticao kao prvi istinski "guru". 

Pre 12 dana mi je javljeno da on umire. Od tada pa do juče sam s njim pričao svaki drugi dan. I šta hoću da kažem? Pa to da je najteži i najkonfuzniji razgovor izmedju njega i mene je bio onaj prvi, odmah nakon što mi je javljeno u kom je stanju. Nakon toga smo pričali baremj svaki drugi dan i svaki sledeći naš razgovor je bio lakši, smireniji, razumniji, razgovetniji...  
On je potpuno svestan da umire, tako da je sasvim racionalno i pribrano organizirao "primopredaju" svojih stvari - obavio je već sve formalnosti sa advokatom i sad mu je preostalo da... čeka. 

Nikada nisam ni sa kim razgovorao kao što sam sa njim juče. Gotovo da smo se šalili, a jedina tema je bila - njegov odlazak sa ovog sveta! Potpuno staloženo i mirno smo razgovarali o smrti i o životu; o nestajanju i o nastajanju; o dobijanju i o gubljenju; o smrti koja je jedina izvesnost u našim životima, od trenutka začeća... 
Sve ostalo je neizvesno, neodredjeno, otvoreno; jedino je smrt izvesna. Borimo se mi da je izbegnemo, upinjemo se svim silama, ali nema tu nikakve alternative. Pre ili kasnije - više nisi. As simple as that.

Osećanja su mi vrlo pomešana. S jedne strane, osećam da mi  u grlu stoji nekakvo veliko i strano telo koje me pomalo guši i pritiska iznutra. Čini mi se da bi taj pritisak nestao istoga trenutka kada bih sebi dao oduška i pošteno se isplakao. Ali, tuga je tako trivijalna.  Pih!  A suze su danas tako passe. Hollywood najgori!
Nema ništa od svega toga, sve dok moj pajtaš lebdi izmedju ovog i onog sveta sa takvom lakoćom postojanja - i nestajanja.  
Možda da predložim 83-godišnjem Milanu Kunderi naslov za novi (morao bi biti i poslednji njegov) roman:

The Unbearable Lightness of Expiring