Uf, evo i mene nakon 3 dana Serenissime...i opet sam se zaljubio u staru ljubav.

Jebateled, lipa li je Venecija. Večeras vožnja vaporettom po Canalu Grande, od Santa Maria della Salute do Ferrovie.

Naš nastup na arKitektonskom Bienalleu pravi fijasko, no nema veze. Opširnije narednih dana. Moji favoriti Rusija i Danska sa sjajnim projektima.

Živili i laku noć!

Da, utoliko što je Kenjada dio jamerika... U USA je Kolumbov dan.  Isto kao praznik, ali se radi (osim ako ne radiš u javnom sektoru).

Pronadjoh i par ovih fotki. Vama, naravno, one ništa ne znače - osim da su iz (Novog) Zagreba. Meni znače godinu dana života. SREĆAN PRAZNIK!











A odmah prekoputa one glavne kapije (slika br. 1), čim predješ cestu i udješ u Travno... u jednom od dva prva solitera je živela ONA! Prelijepa, produhovljena, pijanistica ( i to ozbiljna, a ne kao ja kurajber!). Od nje sam prvi put čuo reč, "mozzarella"!!! Tada sam mislio da na svetu postoje samo: beli sir, kačkavalj i kajmak!!! Eto, N.S. mi je otvorila oči. I još koješta. Stvarno je bila žena iz nekakvog romana iz 19. stoljeća. Kao da su je smislili Emily Bronte i Jane Austen skupa!
Blaga, tiha, inteligentna, obrazovana i uz sve još... klasična pijanistkinja!!!

Ja ne znam da li je iko nakon što je pušten iz JNA ostao u mestu služenja još tri dana!!!???  Eto, ja jesam! "Skinuo" se u petak, ali u Beograd sam tek doputovao u ponedeljak uveče! Znači, još tri dana sam ostao u "Metropolisu"!! Pa mi ni to nije bilo dovoljno,...ali ipak, čekali su me u Beogradu familija + prijatelji... morao sam da palim kući.  Aaaahhhhhh, koliko sam zavoleo taj grad i te ljude. Tj. tu "škvadru". 

Nažalost, koliko znam, pola njih nisu živi, a druga polovina se rasula po svetu (ima ih i u Chicagu, L.A.-u, Floridi...) . U meni ostaje žal veliki.

P.S. N.S. i danas živi u Metropolisu... supruga je jednog (izuzetno) uspešnog klasičnog muzičara, profesora na akademiji... Ah,  šta reći? Da im želim sve najbolje? Pa, valjda se podrazumeva. Mislim, njoj... a to znači i njemu. Kraj. The End.  

A gledam ovu fotku predivnog šjor Kreša... i krenu mi suze, jebaga. Prvo, predivna fotka. Drugo, baš sam ga voleo. Bio je predivan čovek... pravi uzor (kojeg ja, znam, nikada neću dostići). 
Od ekipe na onim fotkama poznavao sam još Arsena i Olivera. Sa ovim poslednjim sam divljao, svirao, derao grlo, skidao košulju u ludilu, igrao poker!  A, Arsena sam samo poznavao - bili smo na nekoliko TV svirki skupa...

Ali, NIKO, NIKO, NIKO mi me nije tako dirnuo u srce kao šjor Kreš. Ajmeeee... koji je to nad-čovek bio. Koji osmeh. Koje srce. Jooooooj, narode, tuga me uhvati. Strašno. Baš sam ga MNOGO voleo. 

Matvejevića i Kukija nisam nikada sreo. Samo im se divim. Kao što se divim i Grožnjanu, Motovunu, Rovinju, Labinu... a bogami i Zagrebu... Dubrovniku... Splitu... Toliko za ovo javljanje.


Voli vas SVE vaš Croatofil.

Kakav SINKRONICITET!!??

Ja sam sinoć čak iz Serenissime nosio mozzarellu!

Ps- mladi gospon, a zakaj ste vi tak sentimentAlni zadnjih dana?

Te zakaj u ovaj friz hrvatskih velikana niste stavili i #11?, lepo prosim?

Da, da, i 100x da, Gromado.

teska distrofija!