Dokazano ovisan
Pristupio: 19.01.2005.
Poruka: 16.414
Pristupio: 13.11.2003.
Poruka: 6.000
@ Brane, svaka cast za sjajan tekst. Kvazic si bio i ostao.
@ Gazda, izvini sto ranije nisam odgovorio na tvoje pitanje. Dakle, granice i teritorije. Shvatam tvoju poentu u potpunosti. Ja ipak razmisljam na drugaciji nacin - dok je svet uredjen na taj nacin, a ima razloga zasto je tako, onda se u skladu sa tim treba i ponasati - evo ja sam ziveo pola zivota u SFRJ, pa zatim u necemu sto se zvalo SRJ pa SCG, da bih napokon docekao i to da se Srbija zove - Srbija. Na drugoj temi u raspravi koju si pratio napisao sam da mislim da Srbija nikada ne treba da prizna nezavisnost Kosova - da ne ponavljam sada ovde celu pricu. Sta je meni Kosovo? Preskocicu istoriju, kolevku srpstva, vitezove kneza Lazara, bozure i sve te price - svi mi ovde smo odrastali na sjajnim Nastasijevicem romanima o srpskom srednjem veku. Tamo sam bio tri puta u zivotu (jednom nesto duze). Da li mislim da Srbija moze bez Kosova i kosovskih Albanaca? Naravno. Ali ne sme da priznanjem daje legitimitet agresiji na vlastitu teritoriju i ubijanju hiljada nevinih ljudi te desetinama milijardi dolara direktne i indirektne stete, koliko god je ucenjivali. Stagod ko mislio, Amerika nije 1999. bombardovala Srbiju zbog nenarodnog rezima ili ugrozenih ljudskih prava kosovskih Albanaca. Bombardovala je zbog toga da bi Kosovo bilo odvojeno od Srbije i tacka. Time naravno ne zelim da poreknem nijednu gadost koju je Milosevicev rezim pravio, kako Albancima tako i drugima (ukljucujuci i Srbe). Niti cu zmuriti pred stvarima koje su pojedini albanski elementi po tom istom Kosovu decenijama pravili. Meni licno granice nisu potrebne, meni je i Jugoslavija bila uska. Ali ne razmisljaju svi kao ja, naprotiv. Pa dok je tome tako, tako se imamo i postaviti. Gde su granice moje zemlje veoma dobro mi je poznato. Pominjao si Knin, ja sam jos devedesete rekao da Knin nikada nije bio u Srbiji niti ce, na sta su me pojedini geaci (mentalni blizanci onih histericnih placipicki koje me smatraju fasistom) nazivali izdajnikom srpstva, ujdijevcem, spijunom, hebo-te-Djuric i statijaznam sta sve ne. To me je uvek zabavljalo, kako je moguce da sam sa jednim te istim stavovima za neke fasista, cetnik, velikosrbin a za druge izdajnik, strani placenik itd. A ono drugo u cemu se razlikujemo, uz svo postovanje i razumevanje za tvoje stavove - jeste da imam izrazen osecaj pripadnosti svom gradu i svojoj zemlji (niposto ne u tribalnom ili etnonacionalistickom smislu). Prosto receno, volim Beograd i volim Srbiju. Znam da to nije mnogo popularno, sa jedne strane zbog postmodernog sveta u kom zivimo, i njemu pripadajuceg ideoloskog kljuca, sa druge zbog loseg stanja u kome se zemlja nalazi. Kako bilo, stalno negde putujem ali ne bih sebe mogao da zamislim da funkcionisem bilo gde drugde. Zasto je to tako, ne znam, da li je dobro, takodje ne znam, ali je tako. Upravo zbog toga ne mogu da kazem da mi je svejedno cija ce se zastava vijoriti u, recimo, Kikindi, u kojoj u zivotu nisam bio, ali je to, barem u mom poimanju, ne cini manje "mojom".
