Ali, evo, upravo sam odgledao prvi deo i instant se vratio u to vreme. Bilo mi je dirljivo videti neke ljude na koje sam gotovo i zaboravio, a družili smo se - npr. Goran Vejvoda mi je baš bio blizak drug (a i odlično izgleda, nakon svih ovih godina!).

 

Naravno da su mi se vratila sećanja na kojekakve dogadjaje... evo samo jedan: Na početku prvog dela je rečeno da je Gagi bio "izuzetan gitarista" (ili tako nešto). Kada je došao u New York (bukvalno, pobegao od ludila beogradskog), našli smo se i ja sam pokušao da ga uglavim u neki band sa kojim sam svirao dalmatinske i italijanske svadbe (!!!), čisto da uzme neku kintu. Baš nam je falio basista. I nadjemo se mi, nabavim ja neku bas gitaru i krenem neke najprostije pesmice od 3 harme. Gagi ni da bekne, jebateled! Čovek nije imao pojma, a niti sluha!  

Par godina posle sam ga posetio u San Franciscu i divno smo se proveli i smejali sećajući se njegovog neuspešnog preobraćanja od "rokera" u "kafanjerosa". Inače, on je jedini, koliko znam, koji je uspeo da se izvuče iz pakla horsa koji je zaista bio poprimio razmere epidemije u Bgdu 1980ih i na tome mu skidam kapu.

 

Bože, na šta liči Dragan Papić!  

 

da te nece prebaciti zapreshichki purger?