Dakle, sve najbolje njujorške ribe su u stanju blage ekstaze jer su saznale da je ON dobijA vizu!!! Ajme, danas su me napadale (dobro, iskoristio sam poznanstvo sa NJIM ne bih li i ja, mator, nešto uštinuo), pa "kad će?", "da li stiže na JFK ili Newark?" "Da li je Lufthansa ili Hansaplast?"... jebateled, nisan moga disat, ajme Gospe!  

 

Ja spremam gajbu polako, perem veš, ribam pod, aerosolom pokušavam da uništim kojekakve miomirise u stanu (bili kod mene nedavno neki indijaneri, pušile se lule mira... sve u ime ljubavi medju narodima i rasama! ) .

 

Nego, pitanje za Didu: prvo, hebale te metafore (), a drugo, kako objašnjavaš (ako uopšte!) metamorfozu japanskog plebsa od totalnog nacionalnog ludila, šovinizma, ekspanzionizma, imperijalizma u ovo što oni danas glume? Kao, zgražaju se (ili smeju) nad parolom, "proud to be... whatever". MA NEMOJ???? A kad su rokali Korejanke  i Mandžurijanke u svojim sex-logorima, onda im to nije bilo smešno, nego su se , naprotiv, svako jutro klanjali i iznova zaklinjali pred zastavom izlazećeg sunca i imenom Hirohita???

Puhleaaaase!

 

 

Nego, evo baš gledam neku zgodnu iventuru tvoje beogradske generacije (dokumentarac o EKV "Kao da je bilo nekad") pa daj baci pogled kad stigneš... I daj malo insajderskog šmeka ako te ne mrzi... yebeš Japance...

 

 

 

Jedan od hajlajta iz 1. epizode... Kaže Sonja Savić o VD-u: "To je bio jedini čovek pred kojim se čak i Koja smanjivao na veličinu nokta na malom prstu..."

Yebemti, ko će sutra da glumi oca i samoprijegornog radnika...