Moram onda da napišem i jedno sećanje na velikog BiPija. Gle, tek sad mi je palo na pamet: sinkronicitet ??? Jer malopre sam spomenuo Kordeja, a on je i te kako bitan u ovoj anegdoti!?!?

Čin prvi: Daklem, davne 1989., zadesim se ja u ZGu i sa Kordejem (i gorepomenutim Djangom - copyright Brane) odemo u BP klub. Kako je Kordej poznavao BiPija on nas pozove za njegov sto. Pošto je bila pauza (koja traje večnost), Kordej priupita Boška bi li dozvolio da njegov drug, tj. ja, malo zasvira klavir. BP kaže, što da ne i tako ja sedoh za grobarsku, crno-belu, tipkovnicu. Nemam pojma šta sam i koliko dugo svirao, tek kad sam se vratio za sto, BP nam je svima zvao piće. Trošili smo neki scotch, a BP je meni još nasuo i čašu kisele vode.

Čin drugi:  Izašli smo nas trojica van i idemo ka gajbi. Prve Igorove reči su bile, jeeeeeebote ne mogu da vjerujem! Šta, upitasmo ga? Pa, Boško je dejanu sipao kiselu vodu iz svoje flaše. Pa, upitasmo opet? On to nikada, ali nikada ne deli ni sa kim! On će ti zvati najskuplji viski i štogod hoćeš, ali ti svoju kiselicu nikad neće ponuditi. To mu je kao neki fazon. Nemaš pojma koliku ti je čast ukazao!

I tako sam ja ostao upamćen kao čovek kome je BP sipao kiselu vodu iz svoje flaše. 

Priča glupa, ali večeras nekako setno nostalgična i pomalo tužna.