@ Kauboj: Nepostojanje nekakvog fantomskog "ja" - prema ortodosknom budizmu - uopšte ne negira
proces ili kontinuitet. Nemoj samo sad da me pitaš, "a
šta to traje, odn.
šta je u kontinuitetu?" - jer takvo pitanje podrazumeva tvoje
a priori verovanje da "
nešto tu" mora da se menja.
Moram opet da se poslužim pomalo glupom metaforom kompjutera, ali sve što kompjuter obavlja ili "radi" jeste povezano sa onim što je
prethodno obavio ili "uradio". I tu dolazimo do jednog od
temeljnih aksioma budističke fenomenologije, a to je
kauzalitet. Sve, apsolutno, sve je samo deo ili delić nekakvog
kauzalnog procesa. Ako "ovo" - onda "ono". Ništa se ne dogadja samo od sebe, bez prethodnog uzroka (ili više njih). Dakle, muzika - koju ti navodiš kao primer "nečega što traje" - je isto tako samo jedan uzročno-posledični proces. Svaka nota se nadovezuje na neku prethodnu (osim ako kompozitor nije izvesni John Cage... lol) , a još ako taj proces "godi" mojim neuronima (čuj, "mojim"; neuronima u ovom telu, odn. mozgu - opet, gledaj CAT scan mozga kada prima "prijatne" impulse) - sve je za 5! Naravno i to šta će "prijati" mom nervnim sistemu i te kako zavisi od toga uz kakvu sam muziku ja odrastao (dakle opet proces i to višegodišnji u ovom slučaju). Tako, recimo, većini zapadnjaka kineski pentatonski sistem zvuči čudno i teško im je u tome naći lepotu i užitak kakav, recimo, kod njih izaziva nekakav Šopenov preludijum. And vice versa.
Pored kauzaliteta, drugi osnovni aksiom budizma je verovanje da postoje samo čula - npr. vid, sluh, ukus, miris pa i RAZUM je samo jedno čulo koje procesuje informacije. Razlika je samo u tome za koju vrstu "informacija" iliti "inputa" je svako čulo specijalizovano. Hemijski sastojci u "zraku" - njuh. Različite frekvencije, tj. talasne dužine, razliučitih boja (vid)? Opet, frekvencije i decibeli zvuka (sluh)? Pa tako i informacije, "činjenice" i sl. na koje reaguje i procesira ih (raz)um.
@ Marušić: Glede snova, u čemu je problem? Pa, igraju se neuroni - samo okidaju i luduju! Slike i "doživljaji" koji se u snovima odvijaju su samo posledica tog spontanog procesa, odn. reciklaže silnih informacija, utisaka koji su zabeleženi u hard drive-u koji je sačinjen od tih istih neurona. Uostalom, Freud je to davno objasnio (ili barem pokušao da objasni) - ono što zovemo razumom je jedan nepregledan "magacin" sećanja, emocija, a veći deo svega toga je zakpopan u "podsvesti" . Drugim rečima, mi nismo ni svesni šta je sve pothranjeno u "memoriji pamćenja" koju svakodnevno (i pogotovo svakonoćno!) nosimo u ovim glavama, tj. mozgovima.
[uredio NYC - 02. listopada 2010. u 06:11]