festival nogometa danas u Mariboru

Da, jučer oko 13h!

provokator

Dosao sam do zakljucka da je USA provokator.

Provokator, onaj, iz Kobiljace.

ako nisi ti onda je on. ako nismo mi onda ste vi.

eh, put do lijepih stvari, događaja i ljudi ponekad se desi-greškom. Ja sam tako sinoć otvorio hrvatski paviljon na Bienalleu arKitekture u Veneciji, te sam zajedno sa još hrpom kvazića tumarao noću Serenissimom u potrazi za dobrim tulumima, od kojih je na osobitu glasu bio-crnogorski. I tumaramo tako predivnom noćnom Venecijom nas 10ak, tražimo lokaciju crnogorskih drugova arKitekata, kad li GREŠKOM upadnemo na krivi party-onaj američki u hotelu Westin...Jebatel-ovaj SUNCEŽARKO, toliko kvazića nikad nisam vidio na okupu, kao da sam na nekom snobovskom party-u na 5 th Av u NYC...Stol do mene dekan arKitekture sa Harvarda, pa stol dalje Peter Eisenman (arK.guru),...itd,itd.

No osim što sam bio u sjajnom društvu (Najlepša II i njenih par drugarica), ja sam bio oboren lokacijom i pogledom-na moju omiljenu crkvu, najljepšu na planeti-Santa Maria della Salute!!! (to je ovo divno zdanje na fotki iza Darinka Kosora koji je također bio na party-u).

Laza Kostić | Santa Maria Della Salute

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

 

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria  della Salute?

 

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o  ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to  jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

 

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,

al' ipak necu nikoga klet';
sta god je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

 

Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

 

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

 

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje gresne zalute,
Santa Maria della Salute.

 

Dve u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

 

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
 gasnuse zvezde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
 O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

 

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led  mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zasto se  mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

 

Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

 

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad  je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.

 

A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo sto dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

 

A kad mi dodje da prsne glava
o mog života  hridovit kraj,
najlepši san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
u raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve ce se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

Bojane kakva ti je to lopta ispred trbuha?