Dolazim iz Međimurja,  tamo se pije ujutro, popodne, navečer. Pilo se uvijek, pit će se uvijek. Početkom srednje se većinom počinje izlazit, pa većinom tad i krenu prve pivice. Išao sam u gimnaziju Čakovec, jednu od najboljih i najstrožih srednji u Hrvatskoj. Vjerujte mi, imali smo na mjesečnoj bazi predavanja o štetnosti alkohola i cigareta. Fala bogu nitko se nije drogirao, pa to potrebno bilo nije. Dakle, mogli su oni nama trubiti danima, mi bi pili i dalje. Po parku, po gradu, za vikend. Zašto? Jer nam je bilo zabavno, novo, zanimljivo. U biti najtočnije, tad nam nije bilo DOSADNO.  Ne pričam sad o razbijanju i triježnjenju po hitnoj, ali par pivica tjedno se sigurno popilo. I pili sigurno nismo zbog reklama. 

Kad pogledam na tu svoju, ali i stariju i mlađu generaciju, nitko baš nitko nema nikakve probleme a alkoholom, dapače, 90% su najizvrsniji studenti. Mislilo bi se da kad ti studenti dođu u Zagreb, bez ikakve kontrole, staraca da će bit svaki drugi dan pod Savskim mostom. Našli smo druge zanimacije, knjige, cure, kazališta. I tu bi se vratio na ono prije, kad si mulac mladi, pije se da ti nebude dosadno. Bez obzira na ikakve PREVENTIVNE  akcije, ti kad imaš 18, ne želiš jednu stvar, dosadu. 

A sad, malo se kontekst proziva pive promijenio na početnu raspravu. Ipak mislim da je malo veće ekonomsko zlo nezaposlenost, inflacija, nemogućnost plaćanja računa, hrane od reklama za pivu na tv-u