Ehm..i pored svih (sjajnih i vise nego strucnih) objasnjenja Dontovog modela, i dalje se sve vrti oko 3 moguce opcije: 1) izaci na izbore i glasati za opciju A,B,C,D....2) izaci na izbore i ubaciti nevazeci listic u kutiju i 3) ne izaci na izbore.

Ne vidim sustinsku razliku izmedju 2) i 3)...sta smo to uspeli da kazemo sa 2) sto ne bismo uspeli da kazemo sa 3)? Da prihvatamo demokratske izbore i glasacki sistem ali da nam se ne svidja nijedna od ponudjenih opcija? U SAD je prosecna izlaznost, ako se varam ispravite me, manja od 50 procenata, ali je broj nevazecih listica na nivou statisticke greske. Ne vidim da su time potkopani temelji demokratskog uredjenja.

Kako ja to vidim, ako smo se vec borili za demokratiju, a jesmo, dugo i krvavo, onda je blizu pameti da treba izlaziti na sve predsednicke i parlamentarne izbore, referendume i sva ostala glasanja na koja te drzava pozove i to stalno, ciklus za ciklusom, sve dok se institucije parlamentarne demokratije ne ucvrste i razviju u neophodnoj meri da garantuju celovitost i nepromenjivost sistema. 

Sad, sto izbor, tj. izborne liste, nisu bajne i sjajne, druga je stvar. Barem ovde u Srbiji, a vidim da je isto i u Hrvatskoj, prinudjeni smo da glasamo za ono sto procenimo da je manje zlo. Drugim recima, jos uvek glasamo "protiv" a ne "za", sto nije naravno dobro, ali je situacija takva i potrajace.

Zbog toga cu licno na predstojecim parlamentarnim izborima glasati za opciju za koju u datom trenutku procenim ne da je najbolja (takve nema) vec najmanje losa (btw. kod nas je paradoksalna situacija da je vaznije ko ce na ovim izborima osvojiti ne prvo, ne drugo - tu ce se klati DS i SNS, ali niko nece osvojiti apsolutnu vecinu - vec trece mesto).

Uz najbolju volju nisam u stanju da vidim bilo kakvu korist i vajdu od nevazeceg listica.