Subjektivno pitanje, rista. Lagodan život i mir, hm... Možda nismo mislili na isto. Govorio sam o stanju u kojemu nemaš nikakvih briga i naglasio pritom zanemarivanje "voljenja i nevoljenja". Pare ti donose apsolutno sve osim toga. Bar osim iskrenog voljenja  i nevoljenja. Donose ti kratkoročno zadovoljstvo i ispunjenje svih želja.
A onda neke usamljene trenutke provedeš razmišljajući o idućem bacanju novca, zar ne?
Naravno da svi mi sanjamo o sreći i savršenom obiteljskom životu, ispunjenom srcu i ostalome... Tada usamljene trenutke praktički nemaš, a ako i imaš, provedeš ih planirajući kako ćeš dodatno uljepšati trenutke s bližnjima. Kažem "dodatno" jer je samo njihovo prisustvo dovoljno lijepo.
To ne donosi nužno lagodan život o kojemu sam govorio. Možeš tako živjeti u besparici i imati svoju malu oazu gdje zaboraviš na sve kad si s voljenima. Ali, kad problemi pređu glavu... Eh. Novac ima možda veći efekt na život u globalu, recimo to tako otprilike.

evo na

http://www.jeftinije.hr/sport/fitnes-i-aerobika/fitnes-oprema#page=1&filt=46023,46024 

Ma OK, manje više si sve rekao... Ali koliko to novaca čovjeku treba? Želim reći da se pretjeruje u pričama i kako je novac nepotreban i kako ga se mora imat što više. Nitko više ne teži sredini i smirenom životu.

Istina. Na kraju krajeva, sredina je idealna za to. Uvijek se polakomiš s viškom para i izgubiš razum. 
Solidna plaća, posao koji voliš, obitelj koju voliš i koja voli tebe... To je to. 

@khaderach, e hvala, baš mi je takav sajt trebao.

Gazda, koja linija Golfa ti je posebno mrska? 

Gazda, evo ja da probam: neko ce reci da je smisao u ''produzenju vrste" - mada ne vidim da nam je vrsta u ovo vreme prenaseljenosti ugrozena (osim vlastitom gluposcu i sebicnoscu). Neko drugi da je smisao u svrhovitoj delatnosti. Neko treci ce mozda smatrati da su Rimljani bili u pravu, i da sustina ipak jeste carpe diem. Ti, ako te dobro citam, pokusavas da se melanholijom branis od sistema ponistavanja intelektualnih vrednosti i stvaralackih moci - mozda si u pravu, mozda tu i lezi poslednja nada - neka vrsta, nazovimo ga, delotvornog pesimizma (tu sintagmu sam cuo od onog nesrecnog Kalajica u sasvim drugom kontekstu). Licno, mislim da bi mozda i najblize istini bilo pomalo od svega...odnosno da kazemo da je smisao zivota u konstantnom traganju za istim :))

Uostalom, sve je ionako stvar perspektive...ti polazis od ukupnosti. Mozda razmisliti o suprotnom pristupu? Razloziti zivot na sitne 24-casovne cikluse i poci odatle? Ne znam, ne tvrdim, samo predlazem. 

Pa ako u tom smislu odvrtim svoj danasnji dan - tu ima svega: i mnogo rada, i dosta nervoze nervoze, ali i svakovrsnog hedonizma. Dakle, kancelarija, zivciranje, razni faktori koji su izvan sfere tvog uticaja a koji rezultiraju problemima itd...ali sam, izmedju ostalog, uspeo da dovrsim Gutijeresov roman a uskoro idem u kafanu pa na Zvezda - Bordo. Da li u svemu tome ima nekog dubljeg smisla? Iskreno, ne znam. Mozda ce zvucati prebanalno za ovu diskusiju, ali recimo i da bi deo smislenosti mogao biti da si na kraju dana ok sa sobom, da nisi nista uradio sto bi se krsilo sa tvojim moralnim normama i uzusima, da kolokvijalno receno mirno spavas i da ujutro mozes da se pogledas u ogledalu kada se budes brijao. Mislim da je to posebno vazno u vremenu sveopste destabilizacije. Tu otprilike i nalazim nesto smisla u sveopstem besmislu. Ono sto bi marksisti zvali red rada, red odmora, red kulturnog uzdizanja:))) A ako kroz sve to prolazis cistog obraza...pa ne znam da li je cu "otkriti smisao" i da li je nama obicnim smrtnicima to uopste i sudjeno - ali cu se svakako "smisleno" ponasati.

Eto, toliko od mene, ceka me ekipa. Prastaj na upadanju, ali me zaintrigirala diskusija.

Mogu reć da se slažem,iako bi ja to nazva sreća,a ne lagodan život.
Jer neko ima lagodan život ,a nije sritan i obrnuto.
Asocijacija na lagodan život (bar većini) je ladovina,ležanje,bez puno rada puno para,itd...
Ovo je sve počelo od samoubojstva Tony Scotta koji je ima lagodan život,ali čim čovik iti pomišlja na samoubojstvo jasno je da nije sritan.

A kad sam se dotaka sreće,po meni, neka najkraća definicija je ići linijom većeg otpora.
Recimo lakše je nešto razbit nego popravit,lakše je nekoga poslat u 3pm nego saslušat,ukrat pare nego zaradit radom,kupit diplomu nego učit,...  Jer to će ti donit trenutnu sreću,ali trpit ćeš radi toga kad-tad. Ako te neko razmazi bit ćeš sritan šta imaš sve neko vrime,ali kasnije u životu ćeš trpit kad budeš iša sam, kad budeš ima obitelj.
Eto moje nekakvo viđenje,ukratko.

Slažem se...Primili smo Perkana preko veze i to nam je bila i više nego dovoljna opomena da ne ponavljamo takve greške..