Uđoh u dvoranu, kad ono pomislih baš dobro da su ipak malo ofarbali te stolice, ovako sivo sa akcentima boje izgleda baš dobro:

 

 

Kad ono, to su samo bili papirići, tj. posteri, koje su nam dali za koreografiju kod himne:

 

 

Kad se igralo, navijanje je bilo ludo, Tornado je davao ritam:

 

 

Evo i tog famoznog semafora:

 

 

A ovu dvojicu Tornađana poznaje i forumski puk... možda ne po slici, ali kako gazda voli reći, believe you me.  Inače, iza kamere se skriva još jedna Tornađanka koja je poznata i po tome što neće prid kameru.

 

 

 

 

 

I na kraju, pošto je ovo ipak poetska kafana, malo poezije -- naša obrambena postava.  Ko ovdje ne vidi poeziju, nešto nije u redu s njime.  Takova usklađenost, koordinacija pokreta, brzina, kompaktnost... Usklađeniji su od onih mažoretkinja i plesačica s pauzi.  A sve pod komandom generala Dominikovića -- car nad carevima.

 

 

A što se pitanja o Voriju tiče, zbog gornje slike može se reći da sam se malko pomirio s njime.  Naime, jedva sam čekao da naši odu u obranu pa da uživam, a za napad manje-više...  jer i dalje odgovorno tvrdim da sam ja, ovako debel, ljevoruk, star, bez kondicije, i bez školovanja na poziciji kružnog napadača, bolji pivot od gospodina Krpenog.  Za kojeg sam inače saznao da je prvi susjed mog kuma u ZG, parkirao sam auto prekjučer odma pokraj njegovog crnog Range Rovera...

 

 

 

 

 

 

 

 

bez patetike,da nije bilo tih ljudi,tko zna bismo li se mi danas radovali Summitu

 

dakle,report sa plaže Omaha u Mugebi-kiša pada,sivo nebo,more blago valovito

 

 za forumskog blizanca didinja

 

 

 

koji je bio drugi?