E, moj Mate! Koja si ti legenda postao još za života...
Ne znam nijednog drugog sportistu da je u onoj bivšoj Jugoslaviji bio toliko poštovan i voljen, bukvalno, "od Vardara do Triglava".
U Srbiji, pogotovo u Beogradu, su ga obožavali.
Nije nikakvo čudo, stoga, da je titulu profesonalnog evropskog šampiona osvojio upravo u tom (mom) gradu. I to na Marakani!!! Ne pamtim da je na tom stadionu ikada pre, a ni kasnije, održan boks-meč. Te večeri, ring je bio postavljen ispred severne (!!! Delije, gde ste?!?!) tribine koja je bila krcata. A kada je Mate nokautirao Adinolfija, Marakana je eksplodirala! A Mate, Bog ga dao onakvog, je nakon što je sudija odbrojao do deset, napravio "lastu" preko ograde ringa i bacio se potrbuške u publiku!!!

Nikada nisam voleo te "borilačke sportove" i pomalo mi se čak gadi(o) izraz "plemenita veština". ALI, kad god je Mate boksovao, priznajem, uživao sam. Jer, čovek je imao vrhunsku tehniku - maksimalno čisti udarci, brzina, kretanje... nikada nije išao na to da ponizi suparnika nego da ga baš nadigra. Zato su ga voleli i cenili daleko izvan granica YU. Jednostavno, čovek je bio CAR u svom sportu i kao takav će ostati večito upamćen - u Puli, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Trstu (odakle je bio njegov menadžer u to vreme, čini mi se da se zvao Bruno Kramaršić), Rimu, Havani (trivia: u Matino vreme, bio je samo još jedan bokser koji je podjednako plenio kombinacijom superiorne tehnike i razorne snage - Kubanac Teofilo Stevenson.), Buenos Airesu (odakle je bio Cuello - Mate ga je pobedio za svetsku titulu)...itd...itd...

Neka ti je laka zemlja, šjor Mate. Niko, ali NIKO iz bivše nam zajedničke domovine nije bio takav šampion.

Rest in peace, my friend.