pa to je dobra zahebancija oj Ivane pobratime me mio..samo činjenica je da je ejdan oduvek bil režimski klub,pa je to i ostal,a jedni su od najvećeg "borca" protiv jugoslavenstva psotali cro režimci...jel

nedjelja je,popodne se ide malo do prijatelja u goste,pa za to vreme da razbijemo dosadu i ubacimo stare iskre

 

Samit je bio više nego uspešan po mom skromnom mišljenju. Pravo mesto - pivnica, onako narodska, populistička, u kojoj se možeš drati, podrigivati i uz to još dobro nakrkati. Divno je bilo sresti "staru gardu", osnivače DPK i učesnike Prvog (naravno, povijesnog) Zasjedanja, još davne 2006: pored Gazde, tu su opet bili mudri Dida (koji me je srušio hard cover knjigom, Hrvatski pravopis!), pa Mrkvinjo (darodavac Dinamovih rekvizita  - još jednom, hvala), Najveći Purger iliti The Ja (koji nas je dočekao na stanici ranije u toku dana)... Od osnivača nam je falio Hugo, ali zaista je bio sa nama u mislima i srcima svakog trenutka. Prva zdravica, nakon što smo nas dvoje došli je bila upravo njemu u čast (Hugo, LEGENDO!).

 

Posebno iznenadjenje je bio Mile, Robertov brat. Moram se pohvaliti da sam ja znao za njegov dolazak još pre 2 nedelje, ali sam držao jezik za zube, obzirom da me je čovek lepo zamolio. Eto, ponekad i ja mogu biti karakter.

 

A onda je nastalo upoznavanje sa ostalima koje sam ptrvi put video: predivna Morči, pa juniori koji su otkid od ekipe. Vejn - majko moja, koje blago, dobroćudno i skoro pa dečije lice, a kako zna da raspali po forumu kad mu neko stane na žulj ! Mali Tompson i nije toliko "mali", neverovatno duhovit i pravi zaj.ebant. Konfuzni - ozbiljan, gotovo momak za ženidbu. Baš mi je bilo drago kada je došao na naš, seniorski, kraj stola i porazgovarao sa Pofukom, Gazdom i mojom malenkošću. Sila je.

Ultras VK - dobri duh, momak za desetku. Monstruozo - tako mlad a toliko ozbiljan i uticajan. Sjajan pajtos . Ma, svima, BRE, veeeeliki   

 

Vilenog sam već "poznavao" preko telefona, tako da sam ga pozdravio kao starog pajtosa. On i njegova vožnja, doduše, zaslužuju poseban post....posebno kad su nas presekli panduri a on, kao, trijezan . Urnebes! No, otom potom! 

 

Ipak, najveći (pozitivni) šok je bilo kasnije pojavljivanje Popija koji me je srušio svojim blagom pojavom; gotovo da bi se moglo reći da je u totalnom konfliktu sa (nekim) svojim postovima na forumu! Baš sam se iskreno obradovao susretu sa njim.

 

Da ne bi ispao spam, nastavljam u sledećem postu....   

 

Sutradan smo zujali po gradu sa Pofukom. Prvo nas je odveo kod Luke (frizer-umetnik) koji je Klei sredio frizuru da smo svi pali na pedu ! Luka je inače čovek kod kojeg sam prošle godine svratio sa Mr. & Mrs. Pofuk, kad sam se vraćao iz ZG i koji nam je bio spremio fantastičnu gozbu za pamćenje u njegovoj rodnoj kući u slavonskom mestu Vrbanja. Bilo je divno videti ga (i porodicu). Kao da smo prijatelji 100 godina, jebateled!

 

Eh, da , još da pohvalim Hotel International u kojem je smeštaj bio iznad svih mojih očekivanja, a za stvarno neverovatno pristupačnu cenu od 80 eura!

 

I sve je bilo za 10 - do samog odlaska na autobusnu.

 

Ali o tome ću u trećem i poslednjem nastavku koji, zbog uroka, moram da odvojim jer je to bio jedini bedak u celoj poseti.   

 

Kada smo doputovali u sredu, ja sam odmah pitao kad imamo bus natrag za Bgd. Žena iza stakla mi reče, "imate u 2, pa u 5, pa u 22 i 15..." "U pet? Pa to je sjajno. Trebamo li rezervaciju?" "Pa trebalo bi, ali to možete i sutra prije polaska". "OK, super, teta!"

 

Četvrtak.... Ujutro zovem autobusnu da proverim oko rezervacije. "Halo, je li mogu rezervaciju preko telefona za bus koji ide u 5 za Beograd?" "Ne. To možete samo ovdje."

OK, nema frke. Pofuk nas dovozi do stanice oko 4:35. Izlazimo, pozdravljamo se i stajemo potom u neki red ispred šaltera. Dolazimo konačno do stakla, medjutim dotična nam kaže, "Što, Beograd? Morate ići na šalter br. 11... to je medjunarodni" Dobro, predjemo mi na br.11. Ispred nas samo jedna devojka, ali na šalteru nema nikoga. Svejedno, ja se mnogo ne uzbudjujem jer još imamo vremena. Klea odlazi na malu nuždu (3 kune; ne znam koliko staje velika). Konačno, čovek na šalteru br. 10 objavi, "Svi koji čekaju na br. 11 mogu preć ovdje". Hajde, u redu, prelazim ja na susedni šalter. Opet se ne uzbudjujem jer imamo još više od 15 minuta. Stižem na red i zamolim, "Molim vas 2 rezervacije za ovaj u 5 sati do Beograda" "NE, on polazi u 4:45!"  "ŠTAAAA KAŽEŠ BRE?" "Je, je, u 4:45..." "Ali, meni su DVAPUT rekli da polazi u 5" "Ne, ne... trčite brzo na peron br. 203, možda još nije pošao; rezervacija nije neophodna" (Sad mi kažete, mamu li vam maminu... proradi u meni ćirilica sasvim nenadano!). Potrčim ja, ali još mi nema drage. Eto i nje konačno, pa se sjurimo... ali busa ni od korova!  Vratim se gore na isti šalter i čovek mi kaže, "propustili ste autobus za samo dvije minute, otišao je u 4:48"

 

E, baš ti hvala, care!

 

Kad nisam odlepio, narode...

 

Bio je čak i nastavak. Odlazim na informacije da ih pitam za tel. broj želj. kolodvora. Žena mi konačno napiše neki broj koji počinje sa 060. Odlazim do javnog telefona, vadim sav sitniš iz džepa, kad, ne lezi vraže, sprava radi samo na karticu  . Odem i kupim karticu (15 kuna - za jedan hebeni poziv!), vratim se... kad, taj broj ne može da se bira sa javnog telefona!!!!!!   Tu sam već bio ubedjen da me svi organizirano zezaju u zdrav mozak i to samo zato što sam ... navijač evropskog i svetskog šampiona 1991! Jedva sam nekako uspeo da pronadjem neki drugi broj (u pošti na gornjem spratu/katu), ali bolje da nisam, jer sam saznao da vlak  za Bgd polazi tek u ponoć.

Tu smo onda moja draga i ja seli u neki kafić, nalili se maliganima (tj. samo ja), apaurinima i benzedinima i potom uzeli rezervaciju za bus koji polazi u 22:15. Kad sam se konačno smirio, odn. kad je farmakologija uradila svoje, otišli smo u - KINO!!! I to u isti onaj kompleks u Branimirovoj gde sam prethodne noći bio zaglavio sa Vilenim & DPKovcima! Odgledali smo neki neverovatno glup film ( na koji smo se odlučili zbog Nicole Kidman). Joooj koja prevara. Nemojte slučajno da ste otišli na "Zlatni kompas". Ali, nema veze, barem smo ubili vreme u toploj prostoriji.

 

Konačno smo stigli na taj noćni bus - kako im više ništa nisam verovao, to smo bili na stanici 45 minuta ranije! U Bgd smo stigli - polumrtvi - u tačno 3:30 ujutro. Na glavi mi je bila Dinamova kapa, verovali ili ne.

 

Mada, nisam još probao da je nosim po danu. Toliko hrabar, ipak, nisam.   

 

The End

 

profo, sjajna priča!!! nego, ne mogu a da tebe ne priupitam za mišljenje o Čedomiru Jovanoviću? unaprijed hvala!