23.12.2007, KARAKAS
Izvor: PRESS

PSUJE K'O VELJA ILIĆ!

Ako bi se birao političar koji je u govorima najmanje držao do diplomatske etikecije, pobednik za 2007. bio bi Ugo Čavez, šef Venecuele, koji nema koga nije „zakačio"

Ako bi se birao političar koji je, u javnim nastupima, najmanje držao do diplomatske etikecije, pobednik za 2007. godinu bio bi, bez sumnje, predsednik Venecuele Ugo Čavez, koji je svojim oštrim jezikom „zakačio" mnoge svetske lidere.

Jedino se u Kastra kune Posebnu oštrinu prema Zapadu Čavez je ispoljio prilikom dočeka iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinadžada u Karakasu, kada je rekao da zapadni blok, sa SAD na čelu, „neopravdano zahteva od Teherana da odustane od svojih nuklearnih ambicija". - Iran ima pravo na to, jer je njegov program miroljubiv. Njegovim putem uskoro će krenuti i Venecuela - poručio je Čavez. Jedini lider kojeg Čavez poštuje i prema kojem iskazuje divljenje, jeste kubanski predsednik Fidel Kastro, njegov - kako sam kaže - „idejni otac" i „brat". Iako sebe rado naziva prvim gerilcem borbe protiv globalizma i američkog imperijalizma, Čavez „bratu Fidelu" želi „da doživi stotu".

U lepljenju ružnih etiketa neistomišljenicima, u svojoj zemlji i van nje, otišao je toliko daleko da mu je španski kralj Huan Karlos, na nedavnom Ibero-američkom samitu, podviknuo da umukne.

„Zašto ne biste ućutali", eksplodirao je poslovično smireni suveren, uperivši prst prema Čavezu, koji je nepristojnim dobacivanjima prekidao govor predsednika španske vlade Hoze Luisa Sapatera.

Uvređen kraljevom oštrinom, Čavez je zatražio izvinjenje, zapretivši da će, ako ono izostane, doći do pogoršanja odnosa Venecuele i Španije.

Čavez je i pre imao verbalne okršaje s „rođacima" iz Španije, jer je za ranijeg premijera, Hozea Asnara, rekao da je fašista.

Ipak, najčešća meta ovog levičarskog vođe su SAD i njihov lider Džordž Buš, za kojeg je jesenas u Parizu tvrdio da ga treba smestiti u ludnicu.

Time je ovaj kontroverzni lider dopunio svoju „trilogiju" uvreda na račun šefa najjače zemlje sveta, jer ga je ranije nazivao „đavolom", „tiraninom" i „gospodinom Opasnim", koji želi da „podeli Latinsku Ameriku i pokori celu planetu".

Verbalnu paljbu Čavez je otvarao i na mnoge koji važe za Bušove pristalice i istomišljenike.

Posebno oštar, u više navrata, bio je prema doskorašnjem britanskom premijeru Toniju Bleru, kojeg je takođe nazivao „đavolom" i „Bušovim pionom".

Nije štedeo ni Evropsku uniju, primećujući da ona samo sledi SAD.

Nezadovoljan odnosom Zapada prema socijalističkim reformama koje sprovodi u Venecueli, Čavez je kritičarima poručio da će se boriti da cena barela nafte, koje njegova zemlja ima u izobilju, „bude 200 dolara".

U smiraj odlazeće godine, Čavez je oštro napao i Alvara Uribea, predsednika Kolumbije, sa kojom je prekinuo diplomatske odnose.

- Uribe je lažov. Uribe je sramota. Dok sam živ neću mu se obratiti - izjavio je gnevni Čavez, kad je Uribe odbio njegovu ponudu za posredovanje u sporu kolumbijskih vlasti s pobunjenicima i obratio se SAD.