Ja ljubim nju, ona ljubi njega, on ljubi mene (Drago Glamuzina)

nemam pojma zašto, ali tvoj post, Gazda, me je je podsetio na sjajnu knjižicu, "Olovka piše srcem". Btw, je li ona uopšte bila objavljena na hrvatskom tržištu?

Kako god, evo nekoliko bisera. Imajte na umu da su ovo zapisi dečijih psihologa iz većeg broja razgovora sa klincima.

nije dobro da se ozdravi

• kad nekad nećeš da ozdraviš
  onda te moja baba namaže sirćetom
  pa sve ozdravi što te boli
  ili sipa vodu na kučku i kaže
  idi s milim bogom nosi boleštinu
  pa ti onda isto ozdraviš
  i samo što si ozdravio
  opet moraš u školu

 

zašto je bolja olovka od nalivpera

• mnogo je bolja olovka
  jer kad prekršiš olovku
  dobiješ dve olovke
  kad skršiš penkalo
  dobiješ batine

pismo

• ko se voli
  taj se piše
• pismo je jedna zalepljena hartija
  što ima špic pozadi
  u njemu smo dobro i zdravo
• to je ono poštar
  viče na kapiju dasu ti šiljali
• ima jedna
  što stalno čeka
  poštara

početak i kraj

• početak je kad sam se ja rodio
  a kraja nema

čemu služe stepenice

• da deda padne
  i da se ugruva
• da moraš da se penješ
  i kad nećeš
• da možeš da se uvatiš
  ako si baba
• da jedan pljuje
  kada se popne
• da se voze deca
  na ogradu naopako

tuga

• stvara se kad se posečeš
  pa ne smeš u kuću da te ne biju
• kad progutaš kliker
  pa više neće da ti daju
  pare za klikere
• kada te učiteljica namesti
  u prvi red
  pa te svi čupaju
  a ti ne znaš ko je

hrabrost

• hrabrost je kad neko vikne BA
  a ovaj se ne uplaši
  nego ga pogleda samo onako
• hrabrost je lovac u čizmama
  i vuk u šeširu
• hrabrost su pesme junačke
• hrabrost je spomenik na ulici
• hrabrost je kada moga tatu hrabrim
  da ću drugi put biti dobar
  pa da me ne bije

kako se postaje hrabar

• kad ti peru uši
  a ti samo ćutiš
• kad ti neko kaže
  jel znaš ti ko sam ja
  a ti ne znaš
• kad te neko juri
  a ti opasno bežiš
• kad te ne boli zub
  pa ne moraš kod zubara
• kad smeš da otvoriš oči
  ako ti peru kosu
  a može sapun da ti uviđe
• hrabar si kad smeš
  glistu da uvatiš
  ovako sa prstima

čemu služi glava

• da je peremo
• da se klima
• da pričamo sa njom
• da je okrećeš na sve strane
• da se u nju stavljaju lekovi
• da se metne na jastuk kad spavaš

glavonja

• ima jedan branko što ima glavu
  pa ga svi zato zovemo glavonja

iznenađenje

• kad se iznenada iznenadiš
  i samo vikneš joj
• kad oćeš da sedneš na stolicu
  a neko ti izvuče
• kad oćeš da jedeš kolače
  a ono ih pojeli razni u kući
• kad ti neko podmetne nogu
  a ti slomiš ruku
• kad nekog potegneš kamenom
  a on kukavica pa pušti krv
• kad nađeš iznenađenje kao rupa
  pa upadneš
• kad nekoga udariš po uvetu
  da te ne čuje što si ga udario
• kad dođu gosti pa neće da idu
  najviše se iznenadiš

 

Izvanredno!  Eh, kako je lijepo bilo biti dijete...

"U životu je najvažnije... da... ne skidaš pločice sa zida u kupioni."

Ovo me potseti na W.Saroyan "Mama ja te volim" i "Tata ti si lud" 

1986. - Umro je srpski pisac Miroslav Antić, "večiti dečak" srpske literature, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u svoje pesme uneo kolorit jezika banaćanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga i radio na filmskim projektima "Sveti pesak" i "Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Povečerje".

Veliki pisac!

Dimitrije, je l' to danas godišnjica Mikine smrti?

Kad je o velikom Miki reč, jednom sam se davno već pofalio na forumu... pa, što da ne ponovim?!

Na polici u mojoj sobi, počasno mesto zauzima knjiga poezije, "Garavi Sokak".  Kad je otvoriš, na drugoj stranici ćeš naići na rukom ispisanu posvetu:

Dejanu,
jedno pravo, iskreno i ogromno hvala
Mika Antić
29/V/81

Mnogo mi znači, bez zezanja.

Iz iste knjige:


Nikolić

E, da mi je da imam dva lepa crna konja
kao dva moja brata!

I da mi je da imam dva lepa bela kera
kao dva moja brata!

I da mi je da imam dva lepa parčeta hleba
kao dva moja brata!

Pa da se konji zovu: Nikolić!
Pa da se kerovi zovu: Nikolić!
Pa da se lebac zove: Nikolić!

Pa da mi, Nikolići, kažemo milicajcu:
i ti, gospodine moj, imaš da budeš Nikolić
il nisi za nas od danas ni general ni - ništa!

Kako je lijepo ranim jutrom naletiti na poeziju,i to ne bilo kakvim jutrom već jutrom ...aj,dobro,da ne pretjerujem...baš ste me razveselili...Mika Antić nije bio samo pjesnik,bio je i mislilac...Veliki Mika!

kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otići ni samo jedan sat, jer tada,
u tom satu, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pijesku,
jao, neka ne lete tvoje vjeđe u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,

jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.