Ali ako računaš da je nekretnina tvoja čim ju ti kupiš i uknjižiš se kao vlasnik, iako si je kupio na kredit (šta i jest tako, ti si "by all means" vlasnik i nekretnina je tvoja), ne znam zašto bi trebala biti deluzija imat svoju nekretninu u dvadesetim

60%???

Moja porodica je jako velika: s cacine strane 4+4+10 djece = 24 nas, s materine 1+1 (da ne racunamo moje 2x) + 3 = 5, svi imamo il svoje nekretnine il nekretnine na kredit, vamo u mom mjestu 15.000 ljudi znam doslovno stotine parova, jedini moj kum, samac, je u najmu.

Ponavljam, dodite u Slavoniju, posla preko glave, place super, za privatne biznise ko tuce ispod 1.2-3000 cisto bolje da ne radi, nekretnina se zaradi za par godina + promet milina.

Moji u St, dvije familije imaju po 60 kvadrata.

Ja sam im reko prodate to za 500.000 eura, konzervativan procjena, jedni imaju stan "5m od rive", znaci moze to ic od 700-800-000.

Za 200-250.000 u Slavoniji - gradu od 15.000 ljudi koji ima sve - dakle nisi u nekoj zabiti di nema trgovine - kupite 500 kvadrata, dve kuce i jos vam ostane 250.000 eura (ili 400.000 ovisi za koliko prodas stan, za 4.000 ces minimalno).

I nece. Definicija ludila?

Meni je Split super grad i volim ga, volim ljude bas, bas idem tamo od 2013te godine, da mi netko kaze da moram zivjez u 58 kvadrata na 8 katu dok oko mene zuji milijarda auta i motora, razmisljao bi da si pucam u glavu.

Pa moj punac kad dode, inace istaknuti clan 4. gardijske, dize se u oko 5, pije kavu do pol 6 kad se krenemo dizat mi ostali, kaze ovakav mir se ne moze kupit...