U Americi su ovim zakonom šta su ga izglasali neki dan povećali tu svotu sa $100,000 na $250,000, ako se ne varam (bilo je o tome puno priče, valjda je ostalo u finalnoj verziji).  U svakom slučaju, meni skroz svejedno, ja sam više nego pokriven.

Na ovo drugo pitanje ne znam odgovor, ali nije ni bitan.  Naime, poanta ovog svega uopće nije sa koliko će novaca država ući na financijsko tržište.  Poanta je da će ući i biti spremna kupiti taj "toksični dug" koji drže sve banke.  Naravno, jest bitno koliko će to novaca biti - ako cijenu odrede tako da banke dobiju jedan cent na uloženi dolar, onda će ih jako puno propasti, a ako dobiju 99 centi na uloženi dolar, neće ni jedna propast...  Najbitnije je da će se napokon uspostaviti valuacija, vrednovanje tih financijskih instrumenata koje svi imaju, a nitko ne zna koliku vrijednost predstavljaju (pošto nema kupaca, tj. tržišta, da tu vrijednost uspostavi), pa su im financijska izviješća, kako bi to rekao lađa, "šarena laža".  Ne radi toga što oni lažu i obmanjuju nekoga, nego što jednostavno - ne znaju.  I znaju da nitko drugi ne zna, pa nitko nikom neće posuđivati novce.  A sad će na tržištu biti kupac, znat će se cijena tog duga, i napokon će se točno znati tko koliko vrijedi, i s kim se isplati ulaziti u posao, a s kime ne.

Ova nesigurnost i nepovjerenje je ono što ovu krizu održava i produbljuje.  Za sve skupa bi bilo bolje da se zna da im ti financijski instrumenti ne vrijede ništa, apsolutnu nulu, i da ih svi bace u smeće i krenu dalje, tko treba propadne, itd., nego ovako da svi nagađaju i nitko nikome ne može vjerovati.  Uostalom, stara bankarska poslovica kaže da kad bankar mora druge uvjeravati da je vrijedan kredita, to samo po sebi znači da ga nije vrijedan...

@hitro.hr

Mene su uvijek učili da je jedna od glavnih odlika te depresije bila - deflacija...

Uostalom, ne planiraju oni sad naštampat sedamsto milijardi dolara, nego ih od nekog posudit.  A to baš i nije isto -- ili je?  Ovako će ih morati tom nekom vratiti, barem teoretski, što ne moraš kad naštampaš.... ali to je već neka druga priča.

tako je, u nas 100000 pokriva drzava. precuo ja u banci nekidan... i dodao je lik(na salteru) da ce se povecat taj limit vjerovatno...

pisu da je Island na rubu bankrota... Vlada proglasila da je zemlja u najvecoj krizi u modernoj povijesti, a islandska kruna je izgubila 25% vrijednosti u odnosu na euro...

Prvo, VRATIO NAM SE Mr. No!!! Super!

Drugo, nisam baš siguran u tu teoriju da je USA država samo "štampala" novac bez pokrića i tako do besvesti povećavala novčanu masu u opticaju. Pre će biti ono što je Kauboj napisao, da je se realno novčana masa uvećala, ponajviše zbog vrtoglavog porasta GDP u zemljama kao što su Rusija, Kina, Indija, dok smo o naftnim državama to već znali, pa su porasli apetiti miliona banaka koje su već videle profit u ulaganju u američko tržište nekretnina.

Treće, jedan od najvećih razloga kraha 1929. (daleko da je bio i jedini) je bilo kupovanje akcija "on margin" - odn., korišćenjem drugih akcija kao platežnog sredstva. (Imaš, recimo 1000 akcija Coca-Cole i sad daš 500 da bi kupio ne znam koliko akcija Microsofta). Tako se stvorio zamršeni lanac akcija koji je morao da se uruši čim je ma i jedna od njih počela ozbiljno da pada.

Nemojmo zaboraviti ni najvećeg neprijatelja svakog tržišta akcija - a to je PANIKA! Kad to krene, tu boga nema i zato je država ovde intervenisala. Dakle, ne da bi izvukla iz govana bogatune (što jeste deo toga, ali više kao kolaterala), već da bi sprečila mnogo veće sranje koje bi onda urušilo čitavu ekonomiju i otvorilo još jedan period Velike depresije.

Bila je jedna mnogo poučna pričica pre neki dan u novinama. Piše čovek čiji je deda imao malu radnju na Lower East Side (jevrejin, naravno) u kojoj je krojio košulje. Ono, samostalni zanatlija, daleko od bilo kakvog bogatstva. I kad se desio crni petak, 1929., deda je izjavio, "It serves them well, scoundrels!" (Tako im i treba, djubrad jedna!, misleći na sve te spekulante i bogatune koji su bili deo Wall Streeta.
Priča se tu ne završava... ubrzo nakon pada berze, počele su da se smanjuju narudžbe za dedine košulje, da bi 1931. potpuno presahle! I deda je morao da stavi katanac i stane u red za "soup kitchen".
E, u tom grmu leži zeko.  

Japance boli kita,imaju 800 milijardi deviznih rezervi

cega, dolara? Ak je tak, onda im bas i ne vrijedi