Ekonomska kriza
Eh zašto... zato što je to osnovna američka vrijednost, baza i temelj onoga što se zove "American Dream". Da nije toga, ne bi bila Amerika... To je ko da pitaš englesku kraljicu zašt mora pit čaj u tri popodne svaki dan. Hebiga, mora, jer inače ne bi bila engleska kraljica. Isto tako za američko kućevlasništvo - hebeš "life, liberty and pursuit of happiness" ako ne možeš imati vlastitu kuću.
I am going to space, and when I come back I have to pick up poodle crap.
odlican tekst o krizi na Islandu iz perspektive naseg covjeka:
Island: Život u bankrotiranoj zemlji
Kad smo već kod perspektive naših ljudi, evo bankarske krize sa bodulskim štihom -- iz legendarne bilježnice Robija K. iz IIIa. Vjerojatno je već većina vidjela, ali nek bude i za nas u dijaspori...
Moj dida je došao sa Šolte kod nas doma kod kuće. On je dogibao jer pošto
da u roku hitno mora na banku. Samo prvo je njemu moja mama dala marendicu
sa malo pancete i kapule. Dida je rekao: "Svjecki kapitalizam ide u
troku**c, ja oću dignit svoju lovušu sa banke!" Moj tata je njemu rekao:
"A tebi je ka mrsko šta kapitalizam propada, a?" Dida je rekao: "Dobro ga
đava odnija! Skupa sa cilim bankarskim sustavom!" Tata je rekao: "Ako ti
je tako gadljiv, šta si drža šolde na banki?" Dida je zamahnijo
kažimprstom i rekao je: "Moša Pijade je reka - nije lupež oni koji pljačka
banku, nego oni koji je ima!" Tata je pitao: "A šta je onda oni koji drži
lovu na banki?" Dida je rekao: "He-he, taj je bogati pemzijoner!" Ja sam
pitao: "A ko je Moša Pijade?" Mama je meni rekla: "Ma pusti, to je jedan
didin frend sa Šolte!" Onda je tata nagnijo se prema didi i rekao je: "Aj
priznaj pošteno, kolko imaš đengi na banki?" Dida je gledao u njega i
mumao je pancetu. Onda je on rekao: "Dosta!" Tata je dignijo ombrve i
pitao je: "Koliko dosta?" Dida je ubacijo novi komad pancete u usta. Onda
je on rekao: "Prilično dosta!" Tu su se moji mama i tata značajski
pogledali. Onda su oni odgibali u hodnik nešto se dogovorit. Onda su se
oni za dvi minute vratili. Dida je baš finišira sa marendicom i srknijo je
guc bevande. Mama je njemu rekla: "Čako, mi ćemo isto poć sa tobom u
banku! Zbog sigurmosti!" Dida je rekao: "Šta vas kuri bolac za moju
sigurmost?" Tata je rekao: "Kako nas neće, čoviče, opasna su vremena!"
Dida je rekao: "To vi oćete vidit kolko će vam ostat šoldi kad ja
krepucnem, a?" Mama je hitno zlamenovala se i rekla je: "Ujme oca isina
iduha, čako, namoj govorit gluposti!" Tata je rekao: "Idemo ti samo malo
pravit društvo, čoviče, ono, pomoć ti da pređeš preko semafora i to..."
Onda je dida slegnijo ramenima kao da okej da kuri njega bolac.
Dida je u banki čekao red ispred šaltera. Mama i tata su stajali malo
dalje da sve mogu čut i vidit. Onda je moj dida došao na red. Iza šaltera
je sidila jedna teta sa frčkavom frizurom. Dida je njoj rekao: "Šinjorina,
tija bi dignit cilu svoju ušteđevinu! Dvajs iljada dinara!" Teta je
pitala: "Čega?" Dida je rekao: "Dinara!" Teta je pitala: "Kakvih dinara?"
Dida je rekao: "Kako kakvih? Pa naših dinara!" Teta je rekla: "Nema
nikakvih naših dinara! Ima samo kuna!" Dida je pitao: "Kakvih kuna?" Teta
je rekla: "Kako kakvih? Pa naših kuna!" Dida je pitao: "Ali di su dinari?
Jesu možda na drugom šalteru?" Teta je podviknila: "Ama koji dinari,
čoviče božji?!" Dida je viknijo: "Pa naši, ženska glavo, naši jugo slave
nski dinari!" Svi u banki su gledali u dida. Mama i tata su rumenkili se
po facama i gledali su u luster. Oni su zaglumili pred ruljom da dida je
neki nepoznati čovik. Onda je teta sa frčkavom frizurom nagnila se prema
didi preko šaltera i rekla je: "Šjor, nema više Jugoslavije!" Dida je
nagnijo se prema unazad i rekao je: "Molim?" Teta je rekla: "Kažem, nema
više Jugoslavije!" Dida je raširijo oči i rekao je: "N bava kua? A di je?"
Teta je rekla: "Ne znam ja, ja sam bankarska službenica! Nema je više!"
Didi je uletilo čudilo: "Nema više Jugoslavije? A šta je onda ovo sad?"
Teta je rekla: "Ovo je Hrvacka!" Dida je rekao: "N bava kua? A ja mislijo
da je ovo banka!" Teta je rekla: "Mislim, ovo je banka u Hrvackoj,
razumite! A Jugoslavija je propala!" Dida je rekao: "Propala? Pa kad je
propala, je**mu jarca?" Teta je rekla: "Ima skoro dvajs godina!" Dida je
fljasnijo se po čelu i viknijo je: "Dvajs godina?! Pa ja ću ispalit! Pa ne
mogu virovat, jebate jarac!" Teta je dignila livu ombrvu i rekla je:
"Nemojte mi samo reć da to niste znali!"
Dida je rekao: "Kako bi zna, ženska glavo? Pa ne navraćam ja svako malo u
banku!" Onda je moj dida okrenijo se prema mami i tati i dreknijo je:
"Zete, ne mogu virovat da mi se ovo događa! Ja dođem dignit ušteđevinu
jerbo me vuna da će propast banka, a onda u banki saznam da je propala
Jugoslavija! Pa to je kompletno ludilo!" Samo mama i tata su piljili u
luster i okrenili su didi leđa. Oni su šetkali po banki kao da
razgledavaju jer pošto su strani turisti. Plus su mrmorili: "Ou veri najs,
veri najs..." Drugi rulja u banki su gledali u dida sa zinutim ustima.
Onda je teta sa frčkavom frizurom didi rekla: "Šjor, ako je to sve, oćetel
molimvas pustit sljedećog klijemta..." Dida je njoj rekao: "Čekaj malo,
čekaj... Ako je propala Jugoslavija, di su moji dinari?" Teta je rekla:
"To ja ne znam!" Dida je podviknijo: "Kako ne znaš, jebate jarac? Ko će
znat?" Teta je rekla: "Pa ne znam! Valjda su propali skupa sa
Jugoslavijom!" Dida je viknijo: "Propali?! Skupa sa Jugoslavijom?! Jel ti
to, mala, mene zajebavaš?! Oćel meni neko objasnit koji se ku**c ovdi
događa?!" Teta je škarpunila se po faci i rekla je: "Ništa vas ja ne
zajebavam, šjor! Ako oćete mogu vam zovnit šefa!" Dida je pitao: "Šta, ali
on zna zašto je propala Jugoslavija?" Teta je rekla: "Pa ne znam, možda
zna, bijo je ratni dragovoljac..." Dida je uletijo: "Di je bijo? U
partizanima? U kojoj brigadi?" Teta je zakolutačila očima i rekla je: "Ma
kakvim partizanima, čoviče!" Dida je podviknijo: "Znači u ***ma? Nemoj
mi reć da ti je šef ***?!" Teta je skupljala usne i rekla je: "Šjor,
vidite da imam posla, nemojte me molimvas više..." Dida je rekao: "I sad
bi meni neki *** triba objašnjavat zašto je propala Jugoslavija sa
mojim dinarima?!" Teta je zarežala: "Šjor, oćetel molimvas pustit
sljedećog klijemta, red se iza vas napravijo..." Onda je dida naperijo
kažimprst prema njoj i rekao je: "Ovako kad te gledam, i ti mi sličiš na
ustašicu, znaš!" Teta je dignila bradu i podviknila je: "Gospodine, ja sam
bankarska službenica!" Dida je rekao: "Je, je, službenica, kako ne...
Vidim ja šta je to! Te ovo je Hrvacka, te imamo samo kune... Ne bi se
čudijo da negdi imate i šahovnicu!" Tu je teta sa livim okom trznila prema
zidu. Dida je ubra trzaj i u roku munja se isto okrenijo prema zidu. Na
zidu je bila velika šahovnica. Dida je urliknijo tuta forca: "Jebate
jarac!!! Jebate dragi isus jarac!!! Pa ovo je ustaška banka!!!" Onda je on
okrenijo se prema mami i tati i drečao je: "Zete, pa ovo je ustaška banka!
Pa di sam ja ovo doša, jebate dragi irud?! Pa ovdi sve vrvi od ustašije!"
Samo mama i tata su već bili opalili bris kroz banku prema izlazu. Onda su
oni otvorili vrata i kimba vanka. Rulja u banki su gledali prema didi sa
stravom i hororom. Barba iz sikjuritija je držao se za pištolj. Dida je
gledao kroz staklo kako mama i tata trče priko ceste. Onda je on okrenijo
se prema teti iza šaltera i rekao je: "Mala, aj daj mi sad onih mojih
dvajs iljada!" Teta je zarežala: "Lipo sam vam rekla, nema više dinara!"
Dida je njoj mignijo i rekao je: "Tako mi na Šolti zovemo eure!"
Robi K. (IIIa)
Moj dida je došao sa Šolte kod nas doma kod kuće. On je dogibao jer pošto
da u roku hitno mora na banku. Samo prvo je njemu moja mama dala marendicu
sa malo pancete i kapule. Dida je rekao: "Svjecki kapitalizam ide u
troku**c, ja oću dignit svoju lovušu sa banke!" Moj tata je njemu rekao:
"A tebi je ka mrsko šta kapitalizam propada, a?" Dida je rekao: "Dobro ga
đava odnija! Skupa sa cilim bankarskim sustavom!" Tata je rekao: "Ako ti
je tako gadljiv, šta si drža šolde na banki?" Dida je zamahnijo
kažimprstom i rekao je: "Moša Pijade je reka - nije lupež oni koji pljačka
banku, nego oni koji je ima!" Tata je pitao: "A šta je onda oni koji drži
lovu na banki?" Dida je rekao: "He-he, taj je bogati pemzijoner!" Ja sam
pitao: "A ko je Moša Pijade?" Mama je meni rekla: "Ma pusti, to je jedan
didin frend sa Šolte!" Onda je tata nagnijo se prema didi i rekao je: "Aj
priznaj pošteno, kolko imaš đengi na banki?" Dida je gledao u njega i
mumao je pancetu. Onda je on rekao: "Dosta!" Tata je dignijo ombrve i
pitao je: "Koliko dosta?" Dida je ubacijo novi komad pancete u usta. Onda
je on rekao: "Prilično dosta!" Tu su se moji mama i tata značajski
pogledali. Onda su oni odgibali u hodnik nešto se dogovorit. Onda su se
oni za dvi minute vratili. Dida je baš finišira sa marendicom i srknijo je
guc bevande. Mama je njemu rekla: "Čako, mi ćemo isto poć sa tobom u
banku! Zbog sigurmosti!" Dida je rekao: "Šta vas kuri bolac za moju
sigurmost?" Tata je rekao: "Kako nas neće, čoviče, opasna su vremena!"
Dida je rekao: "To vi oćete vidit kolko će vam ostat šoldi kad ja
krepucnem, a?" Mama je hitno zlamenovala se i rekla je: "Ujme oca isina
iduha, čako, namoj govorit gluposti!" Tata je rekao: "Idemo ti samo malo
pravit društvo, čoviče, ono, pomoć ti da pređeš preko semafora i to..."
Onda je dida slegnijo ramenima kao da okej da kuri njega bolac.
Dida je u banki čekao red ispred šaltera. Mama i tata su stajali malo
dalje da sve mogu čut i vidit. Onda je moj dida došao na red. Iza šaltera
je sidila jedna teta sa frčkavom frizurom. Dida je njoj rekao: "Šinjorina,
tija bi dignit cilu svoju ušteđevinu! Dvajs iljada dinara!" Teta je
pitala: "Čega?" Dida je rekao: "Dinara!" Teta je pitala: "Kakvih dinara?"
Dida je rekao: "Kako kakvih? Pa naših dinara!" Teta je rekla: "Nema
nikakvih naših dinara! Ima samo kuna!" Dida je pitao: "Kakvih kuna?" Teta
je rekla: "Kako kakvih? Pa naših kuna!" Dida je pitao: "Ali di su dinari?
Jesu možda na drugom šalteru?" Teta je podviknila: "Ama koji dinari,
čoviče božji?!" Dida je viknijo: "Pa naši, ženska glavo, naši jugo slave
nski dinari!" Svi u banki su gledali u dida. Mama i tata su rumenkili se
po facama i gledali su u luster. Oni su zaglumili pred ruljom da dida je
neki nepoznati čovik. Onda je teta sa frčkavom frizurom nagnila se prema
didi preko šaltera i rekla je: "Šjor, nema više Jugoslavije!" Dida je
nagnijo se prema unazad i rekao je: "Molim?" Teta je rekla: "Kažem, nema
više Jugoslavije!" Dida je raširijo oči i rekao je: "N bava kua? A di je?"
Teta je rekla: "Ne znam ja, ja sam bankarska službenica! Nema je više!"
Didi je uletilo čudilo: "Nema više Jugoslavije? A šta je onda ovo sad?"
Teta je rekla: "Ovo je Hrvacka!" Dida je rekao: "N bava kua? A ja mislijo
da je ovo banka!" Teta je rekla: "Mislim, ovo je banka u Hrvackoj,
razumite! A Jugoslavija je propala!" Dida je rekao: "Propala? Pa kad je
propala, je**mu jarca?" Teta je rekla: "Ima skoro dvajs godina!" Dida je
fljasnijo se po čelu i viknijo je: "Dvajs godina?! Pa ja ću ispalit! Pa ne
mogu virovat, jebate jarac!" Teta je dignila livu ombrvu i rekla je:
"Nemojte mi samo reć da to niste znali!"
Dida je rekao: "Kako bi zna, ženska glavo? Pa ne navraćam ja svako malo u
banku!" Onda je moj dida okrenijo se prema mami i tati i dreknijo je:
"Zete, ne mogu virovat da mi se ovo događa! Ja dođem dignit ušteđevinu
jerbo me vuna da će propast banka, a onda u banki saznam da je propala
Jugoslavija! Pa to je kompletno ludilo!" Samo mama i tata su piljili u
luster i okrenili su didi leđa. Oni su šetkali po banki kao da
razgledavaju jer pošto su strani turisti. Plus su mrmorili: "Ou veri najs,
veri najs..." Drugi rulja u banki su gledali u dida sa zinutim ustima.
Onda je teta sa frčkavom frizurom didi rekla: "Šjor, ako je to sve, oćetel
molimvas pustit sljedećog klijemta..." Dida je njoj rekao: "Čekaj malo,
čekaj... Ako je propala Jugoslavija, di su moji dinari?" Teta je rekla:
"To ja ne znam!" Dida je podviknijo: "Kako ne znaš, jebate jarac? Ko će
znat?" Teta je rekla: "Pa ne znam! Valjda su propali skupa sa
Jugoslavijom!" Dida je viknijo: "Propali?! Skupa sa Jugoslavijom?! Jel ti
to, mala, mene zajebavaš?! Oćel meni neko objasnit koji se ku**c ovdi
događa?!" Teta je škarpunila se po faci i rekla je: "Ništa vas ja ne
zajebavam, šjor! Ako oćete mogu vam zovnit šefa!" Dida je pitao: "Šta, ali
on zna zašto je propala Jugoslavija?" Teta je rekla: "Pa ne znam, možda
zna, bijo je ratni dragovoljac..." Dida je uletijo: "Di je bijo? U
partizanima? U kojoj brigadi?" Teta je zakolutačila očima i rekla je: "Ma
kakvim partizanima, čoviče!" Dida je podviknijo: "Znači u ***ma? Nemoj
mi reć da ti je šef ***?!" Teta je skupljala usne i rekla je: "Šjor,
vidite da imam posla, nemojte me molimvas više..." Dida je rekao: "I sad
bi meni neki *** triba objašnjavat zašto je propala Jugoslavija sa
mojim dinarima?!" Teta je zarežala: "Šjor, oćetel molimvas pustit
sljedećog klijemta, red se iza vas napravijo..." Onda je dida naperijo
kažimprst prema njoj i rekao je: "Ovako kad te gledam, i ti mi sličiš na
ustašicu, znaš!" Teta je dignila bradu i podviknila je: "Gospodine, ja sam
bankarska službenica!" Dida je rekao: "Je, je, službenica, kako ne...
Vidim ja šta je to! Te ovo je Hrvacka, te imamo samo kune... Ne bi se
čudijo da negdi imate i šahovnicu!" Tu je teta sa livim okom trznila prema
zidu. Dida je ubra trzaj i u roku munja se isto okrenijo prema zidu. Na
zidu je bila velika šahovnica. Dida je urliknijo tuta forca: "Jebate
jarac!!! Jebate dragi isus jarac!!! Pa ovo je ustaška banka!!!" Onda je on
okrenijo se prema mami i tati i drečao je: "Zete, pa ovo je ustaška banka!
Pa di sam ja ovo doša, jebate dragi irud?! Pa ovdi sve vrvi od ustašije!"
Samo mama i tata su već bili opalili bris kroz banku prema izlazu. Onda su
oni otvorili vrata i kimba vanka. Rulja u banki su gledali prema didi sa
stravom i hororom. Barba iz sikjuritija je držao se za pištolj. Dida je
gledao kroz staklo kako mama i tata trče priko ceste. Onda je on okrenijo
se prema teti iza šaltera i rekao je: "Mala, aj daj mi sad onih mojih
dvajs iljada!" Teta je zarežala: "Lipo sam vam rekla, nema više dinara!"
Dida je njoj mignijo i rekao je: "Tako mi na Šolti zovemo eure!"
Robi K. (IIIa)
I am going to space, and when I come back I have to pick up poodle crap.
Čisto da bude zanimljivije..
Sumorni scenarij, po kojem pad izvoza i pad privredne aktivnosti u
istočnoevropskim zemljama dovodi do pada njihovih valuta u odnosu na
euro, dovodi i do bankarske krize.
Naime, i privreda i građani dosta su se zadužili u eurima i švicarskim francima, a otplaćivanje tih kredita slabljenjem valute postaje sve skuplje.
I u Srbiji i izvan nje je, čini se općeprihvaćeno tumačenje da su banke koje posluju u Srbiji u boljoj poziciji da prebrode tu krizu ako do nje dođe, ali je u drugim istočnoevropskim zemljama rizik ozbiljan, pa se to pitanje u Berlinu u nedjelju našlo i na dnevnom redu sastanka lidera najvećih zemalja EU.
Britanski premijer Gordon Brown je tako, između ostalog, ukazao na to da je zemljama srednje i istočne Evrope potrebna hitna finansijska pomoć.
Međutim, da li Zapad može da pomogne, i kako?
Timothy Ash je stručnjak za zemlje u razvoju u jednoj od najvećih britanskih banka - Royal Bank of Scotland (RBS). Na pitanje šta to ugrožava bivše socijalističke privrede, on za BBC kaže:
"Najveći problem je ogromni vanjski dug privatnog sektora u tim zemljama. Njihove privrede su se jako brzo proširile u posljednjih desetak godina - dogodila se i ogromna ekspanzija banaka u kojoj se i suviše mnogo ljudi i suviše mnogo zadužilo. Nažalost, banke su danas manje spremne da produže te kredite, a posljedica toga je da puno zemalja u regiji sada ima probleme s vrijednošću svojih valuta i deviznim rezervama."
Ash za BBC kaže da je problem pogoršan time što zapadne banke koje su otvorile filijale na istoku prosto moraju da smanje obim posla u istočnoj Evropi, jer na Zapadu vlada nestašica novca - a davanje kredita na istoku je postalo riskantnije nego što je bilo:
"Austrija je, naprimjer, izložena rizicima u istočnoj Evropi u ukupnoj vrijednosti od 70 posto svog bruto nacionalnog proizvoda. Slično tome, Švedska je izložena rizicima u vrijednosti od 80 milijardi dolara u baltičkim državama. Kako privrede tih zemalja budu propadale, tako će aktiva podružnica zapadnih banaka u tim državama biti sve manja. To znači da će te podružnice u istočnoj Evropi morati da budu rekapitalizirane, što se automatski negativno održava na njihove centrale na Zapadu."
BBC-ev sagovornik kaže da je veoma teško vidjeti kako bi Zapad, u postojećim okolnostima, mogao efikasno da pomogne ekonomskoj stabilizaciji srednje i istočne Evrope:
"Imali smo nekoliko programa Međunarodnog monetarnog fonda u regiji. Letonija, Mađarska, Srbija i Ukrajina su sve dobile finansijsku pomoć Fonda. Međutim, problem je u tome što ti programi nisu stabilizirali privrede tih zemalja. Istovremeno i nažalost, strani investitori i banke iznose kapital iz regije kako bi smanjili rizik kojem su tamo izloženi. Dakle, jasno da je tim zemljama sada neophodna finansijska pomoć, dok u Evropskoj uniji postoji sve manje volje da im da te pare", navodi Timothy Ash.
On kaže da su statistički podaci o padu bruto nacionalnog dohotka, industrijske proizvodnje i izvoza u većini istočnoevropskih zemalja vrlo zabrinjavajući, i izražava bojazan da bi to moglo da dovede ne samo do ekonomske nego i do političke destabilizacije tih država.
"Ne znamo kako će sve ovo da se završi i sa kakvim implikacijama. Posljednjih deset godina bio je period neprekidnog rasta i povećane trgovine, u kojem je proces približavanja Evropskoj uniji doprinio političkoj, socijalnoj i etničkoj stabilizaciji ovih zemalja. Sada, kada su stvari krenule u suprotnom pravcu, lako bi moglo da dođe ne samo do socijalnih nego i međuetničkih nemira", kaže Ash za BBC.
Inače, ekonomske mjere Vlade Srbije, usvojene prije skoro mjesec dana kako bi se zemlja lakše izborila sa krizom, počele su s primjenom od ponedjeljka.
Privrednici i građani tako mogu da se prijave kod banaka za dobijanje kredita sa duplo nižim kamatama od uobičajenih, pošto ih subvencionira država.
Privrednici biraju dvije vrste kredita - za likvidnost ili za investicije, dok građani mogu da dobiju povoljne kredite isključivo za kupovinu robe koja se proizvodi u Srbiji, poput automobila iz Zastave, domaće bijele tehnike i namještaja ili poljoprivredne mehanizacije.
Vlada očekuje da će mjere povećati potrošnju i kupovinu domaće robe, pa samim tim pokrenuti srpsku privredu.
Istočna evropa sljedeća na udaru
U
Evropskoj uniji, ali i u međunarodnim finansijskim institucijama
posljednjih dana se sve češće govori o tome da bi bivše socijalističke
zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi mogle biti sljedeća velika žrtva
globalne ekonomske i finansijske krize.
Foto: AP
Naime, i privreda i građani dosta su se zadužili u eurima i švicarskim francima, a otplaćivanje tih kredita slabljenjem valute postaje sve skuplje.
I u Srbiji i izvan nje je, čini se općeprihvaćeno tumačenje da su banke koje posluju u Srbiji u boljoj poziciji da prebrode tu krizu ako do nje dođe, ali je u drugim istočnoevropskim zemljama rizik ozbiljan, pa se to pitanje u Berlinu u nedjelju našlo i na dnevnom redu sastanka lidera najvećih zemalja EU.
Britanski premijer Gordon Brown je tako, između ostalog, ukazao na to da je zemljama srednje i istočne Evrope potrebna hitna finansijska pomoć.
Međutim, da li Zapad može da pomogne, i kako?
Timothy Ash je stručnjak za zemlje u razvoju u jednoj od najvećih britanskih banka - Royal Bank of Scotland (RBS). Na pitanje šta to ugrožava bivše socijalističke privrede, on za BBC kaže:
"Najveći problem je ogromni vanjski dug privatnog sektora u tim zemljama. Njihove privrede su se jako brzo proširile u posljednjih desetak godina - dogodila se i ogromna ekspanzija banaka u kojoj se i suviše mnogo ljudi i suviše mnogo zadužilo. Nažalost, banke su danas manje spremne da produže te kredite, a posljedica toga je da puno zemalja u regiji sada ima probleme s vrijednošću svojih valuta i deviznim rezervama."
Ash za BBC kaže da je problem pogoršan time što zapadne banke koje su otvorile filijale na istoku prosto moraju da smanje obim posla u istočnoj Evropi, jer na Zapadu vlada nestašica novca - a davanje kredita na istoku je postalo riskantnije nego što je bilo:
"Austrija je, naprimjer, izložena rizicima u istočnoj Evropi u ukupnoj vrijednosti od 70 posto svog bruto nacionalnog proizvoda. Slično tome, Švedska je izložena rizicima u vrijednosti od 80 milijardi dolara u baltičkim državama. Kako privrede tih zemalja budu propadale, tako će aktiva podružnica zapadnih banaka u tim državama biti sve manja. To znači da će te podružnice u istočnoj Evropi morati da budu rekapitalizirane, što se automatski negativno održava na njihove centrale na Zapadu."
BBC-ev sagovornik kaže da je veoma teško vidjeti kako bi Zapad, u postojećim okolnostima, mogao efikasno da pomogne ekonomskoj stabilizaciji srednje i istočne Evrope:
"Imali smo nekoliko programa Međunarodnog monetarnog fonda u regiji. Letonija, Mađarska, Srbija i Ukrajina su sve dobile finansijsku pomoć Fonda. Međutim, problem je u tome što ti programi nisu stabilizirali privrede tih zemalja. Istovremeno i nažalost, strani investitori i banke iznose kapital iz regije kako bi smanjili rizik kojem su tamo izloženi. Dakle, jasno da je tim zemljama sada neophodna finansijska pomoć, dok u Evropskoj uniji postoji sve manje volje da im da te pare", navodi Timothy Ash.
On kaže da su statistički podaci o padu bruto nacionalnog dohotka, industrijske proizvodnje i izvoza u većini istočnoevropskih zemalja vrlo zabrinjavajući, i izražava bojazan da bi to moglo da dovede ne samo do ekonomske nego i do političke destabilizacije tih država.
"Ne znamo kako će sve ovo da se završi i sa kakvim implikacijama. Posljednjih deset godina bio je period neprekidnog rasta i povećane trgovine, u kojem je proces približavanja Evropskoj uniji doprinio političkoj, socijalnoj i etničkoj stabilizaciji ovih zemalja. Sada, kada su stvari krenule u suprotnom pravcu, lako bi moglo da dođe ne samo do socijalnih nego i međuetničkih nemira", kaže Ash za BBC.
Inače, ekonomske mjere Vlade Srbije, usvojene prije skoro mjesec dana kako bi se zemlja lakše izborila sa krizom, počele su s primjenom od ponedjeljka.
Privrednici i građani tako mogu da se prijave kod banaka za dobijanje kredita sa duplo nižim kamatama od uobičajenih, pošto ih subvencionira država.
Privrednici biraju dvije vrste kredita - za likvidnost ili za investicije, dok građani mogu da dobiju povoljne kredite isključivo za kupovinu robe koja se proizvodi u Srbiji, poput automobila iz Zastave, domaće bijele tehnike i namještaja ili poljoprivredne mehanizacije.
Vlada očekuje da će mjere povećati potrošnju i kupovinu domaće robe, pa samim tim pokrenuti srpsku privredu.
[uredio Gogi - 23. veljače 2009. u 22:29]
robi k je mogao to i da skrati, pa bi mu tekst i ispao smijesan. ovako dok dodjes do smisla isfurash se na tako obican fazon.
nego, jel ova kriza slicna onoj jugoslavenskoj krizi zaduzivanja? ili ja sam napredovao tako sto sad imam net a moj stari 1960 ga nije imao. ili ja zivim u proslosti. ili svi zivimo u proslosti. pa ekonosmka kriza je ljudi!
Kompany: 'Kanea ne možemo zamijeniti, nadam se da će zaigrati do kraja godine'
Đalović: 'Ljuti me ponekad što se ne priča o Rijeci koja nema poraz'
SuperSport HNL nominacije: Birajte najbolje u studenom, traže se nasljednici Livaje i Gattusa
Hrvatski tenisači nastup u Davis Cupu otvaraju kod kuće protiv Slovačke
Švedska medijska grupacija Bonnier AB odlučila je ugasiti Business.hr
Predstavnik Bonniera, švedskog vlasnika štampanog i internet izdanja Business.hr danas je radnicima u Zagrebu priopćio da je vlasnik odlučio prekinuti izdavati i sadržaj na internetu u roku od dve do tre nedelje.
Od izvora bliskih Bonnieru saznaje se da je brend i redakcija ponuđena na prodaju nekim austrijskim fondovima.
Vlasnik je zbog izuzetno loših prihoda od oglašavanja odlučio ugasiti Business.hr i to upravo u Hrvatskoj. U zemljama u kojima su prihodi nešto bolji, poput Slovenije u kojoj se taj list izdaje pod nazivom Finance, nastaviće se s izdavanjem štampanog i internet izdanja, ali će zbog drastičnog rezanja troškova doći do otpuštanja radnika.
Loše vesti novinarima je u redakciju u Zagrebu danas saopštio predstavnik švedskog vlasnika Bonnier Pressa Casten Almqvist. Kao razloge gašenja naveo je globalnu finansijsku krizu i pad profita u ostalim državama gde posluje ova švedska grupacija.
Predsjednik sindikata novinara u Businessu Dražen Tomić pregovara s Almqvistom o otpremninama za novinare. Nakon gašenja ovog dnevnika na tržištu rada naći će se osamdesetak radnika.
Business.hr počeo je izlaziti potkraj 2005. godine kao poslovni nedeljnik, a u martu 2008. postao je dnevnik. Business.hr je osnovala švedska medijska grupacija Bonnier AB, koja posluje u dvadeset zemalja sveta u kojima Bonnier AB ima 150 kompanija.
Predstavnik Bonniera, švedskog vlasnika štampanog i internet izdanja Business.hr danas je radnicima u Zagrebu priopćio da je vlasnik odlučio prekinuti izdavati i sadržaj na internetu u roku od dve do tre nedelje.
Od izvora bliskih Bonnieru saznaje se da je brend i redakcija ponuđena na prodaju nekim austrijskim fondovima.
Vlasnik je zbog izuzetno loših prihoda od oglašavanja odlučio ugasiti Business.hr i to upravo u Hrvatskoj. U zemljama u kojima su prihodi nešto bolji, poput Slovenije u kojoj se taj list izdaje pod nazivom Finance, nastaviće se s izdavanjem štampanog i internet izdanja, ali će zbog drastičnog rezanja troškova doći do otpuštanja radnika.
Loše vesti novinarima je u redakciju u Zagrebu danas saopštio predstavnik švedskog vlasnika Bonnier Pressa Casten Almqvist. Kao razloge gašenja naveo je globalnu finansijsku krizu i pad profita u ostalim državama gde posluje ova švedska grupacija.
Predsjednik sindikata novinara u Businessu Dražen Tomić pregovara s Almqvistom o otpremninama za novinare. Nakon gašenja ovog dnevnika na tržištu rada naći će se osamdesetak radnika.
Business.hr počeo je izlaziti potkraj 2005. godine kao poslovni nedeljnik, a u martu 2008. postao je dnevnik. Business.hr je osnovala švedska medijska grupacija Bonnier AB, koja posluje u dvadeset zemalja sveta u kojima Bonnier AB ima 150 kompanija.
- Najnovije
- Najčitanije
Ozljedama oslabljeni Zadar ostao bez snage u posljednjoj četvrtini
4 min•Košarka
Slovenija i Poljska izborile prolazak grupne faze Europskog prvenstva
1 sat•Rukomet
Van Nistelrooy: 'Ponude su odjednom krenule stizati, a Leicester je odlična prilika'
1 sat•Nogomet
Cibona bez prave prilike u gostima kod Budućnosti
2 sata•Košarka
Dinamo na najbrutalniji način plaća ceh paklenom rasporedu
6 sati•Nogomet
Dobre vijesti iz Italije: Edoardo Bove se probudio iz kome, prvi rezultati zadovoljavajući
2 sata•Nogomet
Đalović: 'Ljuti me ponekad što se ne priča o Rijeci koja nema poraz'
2 sata•Nogomet
SuperSport HNL nominacije: Birajte najbolje u studenom, traže se nasljednici Livaje i Gattusa
7 sati•Nogomet
Budimir prijeti i Sevilli, Osasuna može do visokog šestog mjesta
9 sati•Nogomet
Dinamo na najbrutalniji način plaća ceh paklenom rasporedu
6 sati•Nogomet
Uno-zero basta
13 sati•Nogomet
Đalović: 'Ljuti me ponekad što se ne priča o Rijeci koja nema poraz'
2 sata•Nogomet
Sigur srušio Dinamo na Poljudu, Hajduk na sedam bodova prednosti ispred Modrih
1 dan•Nogomet
Dobre vijesti iz Italije: Edoardo Bove se probudio iz kome, prvi rezultati zadovoljavajući
2 sata•Nogomet
Hrvatska socca reprezentacija nadigrala i glatko svladala i Argentinu
4 sata•Rukomet